Ипак, како се епидемиолошка ситуација мења, тако се мењају и мере које за циљ имају да спрече даље ширење вируса.
С обзиром на то да није у сваком делу земље иста ситуација када је реч о зараженима корона вирусом - нису ни све мере исте.
Оно што је заједничко за сваку општину јесу управо прве и основне мере за заштиту од корона вируса, а то је обавезно ношење маске и поштовање физичке дистанце од најмање 1,5 метра.
Маске - обавеза и препорука
Ношење заштитне маске обавезно је у затвореном простору, док је на отвореном ово и даље у виду препоруке. Ипак, како су у Скупштину Србије стигле измене Закона о заштити становништва од заразних болести како би било омогућено новчано кажњавање за кршење мера, ова препорука могла би да постане обавеза, јер ће на овај начин моћи да се спроводи и контролише.
О правном проблему због ког обавезно ношење маске на отвореном није могуће спровести говорио је и епидемиолог др Предраг Кон.
- Ми смо јединствени у томе да треба да буду обавезне и на отвореном. Првенствено смо говорили о пешачким зонама и то је прихваћено. Када кажем да се ми више плашимо казне него смрти, то важи и за грађане и за власт. Важи за све. Ако нисмо у стању да уведемо меру то није питање за мене, нека звучи страшно, али то је истина - рекао је раније.
Дакле, маске су на отвореном и даље само препорука, док је њихово ношење у затвореном простору и те како обавеза.
Где не можемо без маске?
Обавезно ношење маске подразумева се за сваки затворени простор. Тако без маске не можете да уђете у градски превоз, продавницу, апотеку, биоскоп, пекару, кладионицу, у козметички салон и све друге објекте и установе.
У кафићима и ресторанима није обавезно ношење маске док седите за столом, али при улазу и излазу, или у случају одласка у тоалет у обавези сте да имате маску.
Исто тако, угоститљски објекти су дужни да имају тзв. "ковид редаре" чији је задатак да контролишу поштовање мера.
Дакле, оно што је већ требало одавно да нам постане свакодневна навика јесте да нигде не идемо без маске.
Радно време - најчешће кршена мера
Пре месец дана Влада Србије је на препоруку Кризног штаба усвојила измењену уредбу о мерама за спречавање и сузбијање вируса корона, којом је радно време угоститељских објеката дозвољено до 23 часа.
То је заправо било пооштравање постојећих мера јер су поједини објекти, који имају баште, могли да раде до један сат после поноћи.
Поред контроле угоститељских објеката, од кафића и ресторана до клубова, контрола се такође спроводи и у продавницама, као и у свим другим локалима. Изузетак су апотеке и бензинске пумпе, којима је дозвољено да остану отворени и након 23 часа.
Струка стално апелује на ригорознију контролу јер се ова мера најчешће крши, те многи клубови и кафићи траже различите начине да радно време продуже, не размишљајући о томе колико живота доводе у опасност.
Ограничено радно време до 23 часа није мера која важи за целу територију Србије, већ постоје разлике у појединим општинама где је епидемиолошка ситуација лошија, те је самим тим и ова мера ригорознија.
Где је радно време краће?
У појединим општинама, у којима је на снази ванредна ситуација, Градски кризни штабови за борбу против корона вируса су на локалном нивоу донели одлуку да радно време угоститељских објеката буде скраћено до 21 сат.
Тако кафићи, ресторани и клубови у Крагујевцу, Ваљеву, Трстенику и Александровцу могу да примају госте, односно да раде само до 21 сат.
Поред радног времена локала, још једна мера која се разликује од општине до општине јесте забрана окупљања.
Са 30 људи на свега 5, али...
На основу раније одлуке Владе на целој територији Републике Србије, на јавним местима у затвореном и отвореном простору, забрањено је окупљање више од 30 особа истовремено, али због погоршања епидемиолошке ситуације ова одлука је у петак добила нови предлог за измену.
- Одлучили смо се да се смањи број особа које могу да се окупљају у затвореним и отовореним просторима, што је до сада било ограничено на 30 и сада је смањено на 5 особа - рекла је др Дарија Кисић Тепавчевић.
Она је навела и да то није препорука већ обавеза која ће бити законски регулисана.
- Забрана се односи на окупљање на јавним манифестацијама, што се односи на прославе, конгресе и семинаре. Мисли се на организована окупљања. Не односи се на школску и радну средину - нагласила је др Кисић Тепавчевић.
И ако је ова одлука званично саопштена након јучерашње седнице Кризног штаба, поједине општине су ограничеле број окупљања и раније.
Тако су надлежни у општинама Ваљево, Трстеник и Кладово због попогршања епидемиолошке ситуације још раније донели одлуку о забрани окупљања више од петоро лица у затвореном и на отвореном простору.
Дакле, одлука о забрани окупљања до петоро се најпре односи на организована окупљања, а др Кисић је, говорећи о јавном превозу, појаснила да треба да утичемо једни на друге.
Биоскопи и позоришта настављају без промена
Када су у питању установе културних манифестација, задржано је за биоскопе и позоришта ограничење до 500 особа, али уз прописане мере.
- То се показало као добро. Знамо како се седи, како се носи маска. Гледали смо како су то земље из окружења радиле и пресликавали га - навела је Кисић и додала да мере зависе искључиво од нас.
Мини распуст
Подсећамо, још једна од одлука која је усвојена јуче јесте да поред основаца, на мини распуст 11, 12. и 13 новембра иду и средњошколци.
- Првобитно је то одлучено само за основне школе, а одлучили смо се и у средњим како бисмо изједначили ове мини одморе. То значи и за подручје централне Србије и Војводине - навела је др Кисић Тепавчевић.
Ванредна ситуација у 11 општина
У Србији је ванредна ситуација због корона вируса на снази у 11 градова, одосно општина, то су Крагујевац, Рековац, Трстеник, Александровац, Нови Пазар, Ваљево, Бор, Прокупље, Београд, Димитровград и Кладово.
Београд није ни укидао ванредну ситуацију још од 3. јула, када је она уведена због великог броја нових случајева током другог таласа короне, док су друге општине у складу са епидемиолошком сликом укидале односно уводиле ванредну ситуацију.
Како ће се кажњавати кршење мера?
Да би било омогућено строго, новчано кажњавање за кршење мера потребне су измене Закона о заштити становништва од заразних болести.
- Закон је стигао у скупштину са хитним поступком. Седница ће бити одмах после ребаланса бужета, највероватније у петак 13. новембра - рекао је председник Скупштине Ивица Дачић.
То практично значи, да би када се усвоји закон, након осам дана од објављивања у Службеном гласнику, могло да крене мандатно новчано кажњавање.
Измене, иначе, предвђају увођење личних мера заштите и појачану одговорност грађана, за чије спровођење су надлежни поред санитарне, комунална инспекција и комунална милиција, како за физичка, тако и за правна лица.
Висина казни за неношење маски у затвореном простору и непоштовање физичке дистанце, остаће непромењена 5.000 динара за физичка лица и од 50.000 до 300.000 за правна лица, али ће њихова примена бити бржа и ефикаснија.
Ново упозорење доктора Кона прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц