Процес приватизације великих предузећа примиче се крају, а о резултатима су, бар када је реч о Крагујевцу, сведочиле бројне побуне незадовољних радника који су, нарочито у првој деценији овог века, више времена проводили на улицама него у фабрикама, протестујући због губитка посла или лоших услова рада у новим, углавном страним компанијама.
Током транзиционог периода, неки крагујевачки гиганти из доба СФРЈ су потпуно уништени и као такви се преселили у сећања некадашњих пролетера, док их се нове генерације уопште не сећају. Та злехуда судбина задесила је велику фабрику меса и месних прерађевина „Звезда”, кожару „Партизан”, индустрију „Филип Кљајић” која је галовим ланцима снабдевала читав свет.
Што се „Заставе” тиче, од тог највећег привредног комплекса на Балкану, у склопу националне индустрије остала је само фабрика оружја. Фабрика камиона је престала да постоји са одласком италијанског „Ивека”, а производња модела „500Л” у фабрици аутомобила, коју сада води италијанско-америчка групација „Фијат-Крајслер”, достигла је лимит.
Економски потенцијал „Застава оружја” огледа се у сталном усавршавању производног процеса без чега једна оваква фабрика, чији развој зависи од увођења нових технологија, не би могла ни да опстане. Похрањено искуство и знање генерација пушкара су други темељни стуб „Застава оружја”, предузећа које баштини традицију дугу 167 година, настављајући историјску улогу „Тополивнице” и „Војнотехничког завода” у чијем су подизању учествовале обе наше краљевске династије.
У потрази за новим тржиштима руководство „Застава оружја” је своју пажњу усмерило, пре свега, на модернизацију производне опреме. Истовремено, држава је, чувајући национални економски интерес, у ово своје предузеће последњих година уложила 12,7 милиона долара.
– Улагања у нове технологије су пожељна и потребна, али „Застава оружје” није на продају. Национални интерес мора бити очуван, зато што је крагујевачка фабрика оружја срце српске наменске индустрије. Будући развој производног процеса мора да се темељи на историјском континуитету фабрике која је са радом почела још 1853. године – каже за „Политику” директор предузећа Младен Петковић.
Годину на измаку, упркос бројним проблемима изазваних пандемијом вируса корона, „Застава оружје” ће, захваљујући пожртвованим радницима и правовременим потезима руководства, завршити са изузетним резултатом.
– Ове године, када су због пандемије прекинути нормални токови снабдевања репроматеријалом, када је отежана или потпуно онемогућена испорука готових производа, реализујемо уговоре у вредности од 95 милиона долара, што је безмало 20 одсто више у односу на 2019. Углавном је реч о извозу војног наоружања на наша традиционална тржишта, у земље Азије и Африке, док смо са америчким партнером ’Zastava Arms USA’ склопили дугорочни споразум о пласману ловачког и спортског оружја вредан 60 милиона долара. У том смислу, око 2.500 запослених не треба да брину за радна места, нити за примања која су сада на нивоу републичког просека – наводи директор Петковић.
У оваквим околностима, без обзира на старе дугове које држава треба да конвертује у свој капитал, није чудно да су за сарадњу са „Застава оружјем” заинтересоване и светске компаније, попут италијанске „Берете” и чешке „Збројевке”. Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме из маја 2018. године отворио је простор за уплив страног капитала у српску наменску индустрију, са ограничењем да улагања могу ићи до 49 одсто вредности једне фирме. Те године, поучени крајње лошим искуством својих колега из других предузећа, радници „Застава оружја” су у више наврата протестовали тражећи да држава пажљиво сагледа предности, али и мане евентуалне приватизације најстарије и највеће крагујевачке фабрике.
Како су '’терминатори'’ ушли у руску војску, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
