Оснивање ЈНА
Југословенска народна армија настала је 1. марта 1945. године, када су одлуком врховног команданта НОВ и ПОЈ, маршала Југославије Јосипа Броза Тита, Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани и преименовани у Југословенску армију. Она је тада предстваљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године, после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије, постала је оружана сила ФНРЈ.
Ипак, као датум оснивања узима се 22. децембар 1941, када је Прва пролетерска бригада имала прву битку. Основана је дан раније у Рудом, на рођендан Јосифа Стаљина, али је после 1948. донета одлука да се тај дан не обележава већ дан "ватреног крштења".
Укидање
Југословенска народна армија је званично нестала 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије. Од јединица Југословенске народне армије који су остали у Босни и Херцеговини настала је Војска Републике Српске, а од јединица у Хрватској Војска Републике Српске Крајине.
Организација
ЈНА се састојала од видова, родова и служби. Видови су били: копнена војска, ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана и ратна морнарица. Родови су били: пешадија, артиљерија, артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране (у сва три вида ЈНА), оклопне јединице, инжењерија, АБХ одбрана, веза и граничне јединице. Службе у ЈНА биле су: техничка служба, грађевинска служба, интендантска служба, саобраћајна служба, ваздухопловно-техничка служба, органи безбедности и војна полиција, санитетска служба, ветеринарска служба, финансијска служба, административна служба, правна служба, геодетска служба, музичка служба и информатика у ОС. Крајем 80-их година ВОЈИН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење) постао је род војске.
Војна обавеза у ЈНА била је општа. Састојала се од регрутне обавезе, обавезе служења војног рока од годину дана и служења у резервном саставу.
Примеран војник
У ЈНА се додељивала диплома 'примерним војницима', тј. онима који су се током служења војног рока значајно истакли у развијању другарства, братства и јединства, и савладавању војне обуке.
Дан ЈНА
Дан Југословенске народне армије или само Дан армије био је празник оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и установљен је наредбом врховног команданта оружаних снага и министра народне одбране ФНРЈ маршала Јосипа Броза Тита од 20. октобра 1947. године. Обележавао се 22. децембра у знак успомене на 1941. годину и формирање Прве пролетерске ударне бригаде, прве оперативне и регуларне јединице Народноослободилачке војске.
У част Дана армије Савезни секретеријат за народну одбрану је сваке године додељивао награду "Двадесет други децембар", а поводом сваке десетогодишњице Југословенске народне армије (ЈНА) Савезни секретаријат је додељивао јубиларне спомен-медаље.
Моћна сила
ЈНА је крајем одамдесетих имала више од 220.000 људи сталног састава под оружјем, а у случају рата, мобилизацијом је могла нарасти на преко милион и по људи. ЈНА је како многи наводе била трећа војна сила у Европи, а неки су је процењивали као пету или седму у свету. Након завршетка Другог светског рата, са више од 800.000 прекаљених бораца и целокупном логистиком, била је у самом врху европских војски на победничкој и антифашистичкој страни.
Шта ће се догодити уколико Украјина оружјем крене на Крим, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
