Овако доцент Факултета политичких наука у Бањалуци, стручњак за међународне односе Жељко Будимир гледа на резолуцију америчког Сената у којој је, између осталог, наведено да су у време рата на територији БиХ почињена етничка чишћења и да су коришћени концентрациони логори као средство рата против мушкараца, жена и деце босанских муслимана. То је, како се наводи, кулминирало геноцидом у јулу 1995. у Сребреници, где је, пише у резолуцији, 8.000 муслиманских мушкараца и тинејџера заточено и убијено.
Резолуција: Почетак дипломатске офанзиве из Вашингтона
За њега, како каже, усвајање ове резолуције на 25. годишњицу Дејтонског споразума није изненађење, јер су неолиберални јастребови још раније успели да у Сенату, односно Конгресу, наметну то своје виђење.
„Ово је само потврђивање те политике која за време Трамповог мандата није била у фокусу. Не кажем да ће у наредном периоду БиХ бити у фокусу америчке спољне политике, међутим, она ће дефинитивно бити у честим агендама. Наиме, Бајденова администрација наставља пут глобалистичке политике коју је започео још Бил Клинтон по завршетку Хладног рата и они немају да покажу пуно држава на овом свету где је макар делимично успео концепт одржавања мира после њихових интервенција. Босна и Херцеговина и такозвано Косово су једна од ретких места где како-тако функционише неки систем, па је то нешто што се у америчкој спољној политици истиче као нешто што је највећи успех након завршетка Хладног рата, нарочито Босна и Херцеговина“, објашњава саговорник.
Из те прве фазе, у којој је управо Дејтонски споразум омогућио Босни и Херцеговини да буде колико-толико одржива, сада је потребно прећи у наредну. Међутим, она је контрадикторна овој претходној, додаје Будимир.
„Сада се напада Дејтонски споразум јер то идеолошки не одговара људима који у наредном периоду долазе у Белу кућу. Они су неолиберални јастребови и по њима Босна и Херцеговина треба да се изграђује у једном потпуно неодрживом концепту мулиткултурног, мултиетничког грађанског друштва и тако даље. Али, тај концепт у БиХ никада није успео, а концепт који је донео дејтонски систем једини је концепт који у БиХ може да траје. Тако да, свеукупно посматрано, ово је само наставак политике која је у једном периоду имала малу задршку, за време администрације Доналда Трампа“, категоричан је Будимир.
Америка се враћа политици из прошлости
На сличан начин и историчар Драгомир Анђелковић види америчку резолуцију, уз оцену да је она доказ да Америка не може да одустане од политике коју је водила у прошлости.
„Та политика је била противна међународном праву - спровођење агресије против земаља које нису по вољи Вашингтону. Ми смо били жртва те политике. Данас, када се поводом 25. година Дејтона прави осврт на све што се дешавало у Босни и Херцеговини, Сједињене Америчке Државе не могу да признају да су биле у криву и морају да наставе са свим оним лажима од Сребренице па надаље, које су коришћене за легализацију агресије на Републику Српску, а касније и на Србију“, сматра Анђелковић.
Они би се, уверен је, тако понашали и да се није променила америчка администрација, јер у њиховој политици постоји континуитет и када су свесни да су чинили зло. Међутим, пошто се америчка администрација променила, онда се форма допуњава и суштином.
„Да је којим случајем остала Трампова администрација и они би усвојили сличну декларацију, али би томе придавали мањи значај. Сада ће томе придавати већи значај и треба очекивати да ово буде основ за додатне притиске и на Републику Српску и на Србију. Али, нас то не треба да брине јер се свет ипак довољно изменио од 1995. и 1999. године. Свет је другачији, Русија и Кина су много моћније и спремније да се супротставе Западу. Тако да нас не треба да брине понашање Америке већ дефетизам који често испољавамо. Наиме, ако смо чврсти у намери да бранимо своје интересе никакве резолуције америчког Сената или Конгреса не могу да их угрозе“, поручује Анђелковић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 22, 2020
Наставак притисака на РС и Србију
И Жељко Будимир верује да Република Српска и Србија из Вашингтона могу очекивати даље притиске. Како каже, притисци на Републику Српску никада нису ни јењавали, а сада ће сигурно бити још јачи.
„Међутим, треба рећи да то нису притисци као из деведесетих. Структура моћи у међународном систему више није таква и Америка више није једина суперсила, једини хегемон који може да наметне своја решења било где у свету. Тако да оно што је битно за српско руководство и у Бањалуци и у Београду јесте само да издрже ове прве ударе који ће, по мојој процени, доћи негде половином идуће године из Вашингтона. Тачније, ту се прави осовина Вашингтон-Брисел према Бањалуци, а полуге притисака ће бити чланство у ЕУ и више ће се инсистирати на наставку процеса интеграција у НАТО“, сматра он.
У овом периоду, објашњава, само треба бити храбар и показати јединство у одбрани српских интереса и из Београда и из Бањалуке.
„У Републици Српској је, притом, нарочито важно да око најважнијих, виталних интереса Српске постоји консензус између свих партија. Ја мислим да 2021. годину треба започети управо са тим да, када је у питању одбрана опстанка и генерално интереса српског народа у БиХ, не сме да буде разлика“, наводи Будимир.
У резолуцији усвојеној на 116. седници америчког Сената, а на предлог демократског сенатора Шерода Брауна, истичу се похвале посвећености владе и народа БиХ ка миру и сарадњи 25 година након потписивања Дејтонског споразума.
Резолуција упућује апел властима у БиХ да спроведу уставне реформе које су, како наводе, потребне за помирење због прошлости, али и ради успостављања емпатије и поштовања као темељи за изградњу заједничке будућности се „охрабрују влада и народ у БиХ да наставе на путу ка учлањењу у ЕУ и НАТО, али и да наставе напредак ка решавању уставних проблема“.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 21, 2020
Извор: rs.sputniknews. com
