Србија је стигла до цифре од 2.833 жртава короне, изгубила је и више од 50 лекара. Ово је осам ситуација, осам одлука које би, да су биле другачије, можда могле да промене ток епидемије и зауставе ове суморне и застрашујуће цифре.
1. Летови из Британије
И док цео свет, а посебно онај његов европски део, страхује од новог соја короанвируса који је откривен у Британији, Србија тера по свом.
Иако је медицински део Кризног штаба затражио обуставу летова из Велике Британије да би се на тај начин спречило ширење новог соја коронавируса, који се појавио у тој земљи, из Директората за цивилно ваздухопловство нема одговора на тај захтев.
Имунолог и члан Кризног штаба Срђа Јанковић каже да је медицински део Кризног штаба већ тражио да се обуставе летови из Британије, а када ће то бити спроведено зависи од других питања, као и да је премијерка рекла да треба размотрити и наше међународне уговорне обавезе и да ће онда државни органи реаговати.
Више европских земаља, као што су Немачка, Аустрија, Италија, Холандија, Белгија, а у нашем региону Хрватска и Бугарска, обуставиле су ваздушни саобраћај са Великом Британијом да би се спречило ширење новог соја вируса. Француска је чак обуставила сва путовања из Велике Британије, укључујући и превоз робе друмом, ваздухом, морем или железницом.
2. Продужетак радног времена кафића и тржних центара
Кризни штаб је ове недеље изгубио и битку за краће радно време угоститељских и продајних објеката. Од понедељка кафићи, тржни центри, фризери… раде до 20ч, радно време им је продужено за три сата. Чланови Кризног штаба били су прилично гласни у свом противљењу, али су их на крају надгласали Горан Весић и Привредна комора Србије. Економија је победила струку.
“Попуштање мера није никада подржана од медицинског дела Кризног штаба. Посебно је оштра граница била у односу на рад кафића и ресторана”, рекао је члан Кризног штаба Предраг Кон. Та оштра граница је очигледно отупела, а Коново никада постало је реалност.
3. Поскупљење ПЦР теста
Влада Србије је 15. децембра усвојила одлуку да од Нове године поскупи ПЦР тестирање на лични захтев – уместо 6.000, коштаће 9.000 динара. Влада одлучила, грађани плаћају, а новац леже на рачуне Републичког фонда за здравствено осигурање. На крајње једноставно питање, ко је тај ко одређује цену ПЦР, чија је заслуга најављено поскупљење и које идејни творац – одговора нема. Влада ћути, РФЗО каже питајте Кризни штаб, а Кризни штаб каже ми о томе нисмо ни одлучивали.
“О цени ПЦР тестова било је говора већ неколико месеци. На самом Кризном штабу уопште није било говора о цени, то је нешто што се сад спојило са овом ситуацијом. Важно је знати да ПЦР тест мора да се ради. Од како радимо ПЦР тест он је био најјефтинији у региону” рекао је члан Кризног штаба Предраг Кон. Још један доказ да медицински део Кризног штаба није адреса за доношење неких кључних одлука.
4. Сахрана патријарха
Сахрана патријарха Српске православне цркве Иринеја, 22. новембра, била је велики епидмиолошки ризик. Доктор Кон тада је рекао да је такав скуп епидемиолошки неприхватљив, али да је то нешто што не може да се забрани. Струка је овога пута поклекла пред удруженим притисцима вере и политике.
“Ми знамо да је забрана окупљања више од 5 особа на снази и јасно је да је испраћај његове светости било немогуће да се забрани, нити је то икоме падало напамет. Али смо тражили да се поштују мере. Видео сам, да су многи, поготово из државног врха носили маске, да је то и те како било присутно, да се о томе водило рачуна, али да је грешака било, несумњиво је да је било. Сасвим је сигурно да је било и заражавања, али то ћемо видети после недељу дана”, навео је Кон.
5. Црни петак
Тог 27. новембра био је “црни петак”, дан када велики трговински ланци дају велике продајне попусте и тако маме муштерије. Упоредо са таласом енормних попуста на куповину познатих брендова, са друштвених мрежа су нас запљуснуле и фотографије препуних тржних центара и редови у којима се поред нове гардеробе могла “набавити” и корона.
Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон тада нам је објаснио да Кризни штаб није могао да забрани “црни петак”, као дан када трговине спуштају цене, иако се очекује да ће бити повећане гужве.
“Не може се забранити ‘црни петак’ као трговачки (дан) за обарање цена, може се само препоручити”, казао је Кон.
6. Кашњење са мерама
Србија се једно време несумњиво добро држала када је реч о броју оболелих (барем према званичној статистици). Целу јесен провели смо у опуштености и без било каквих ригорознијих мера, а у то време корона је дивљала регионом и Европом. Овде нико није нашао за сходно да предупреди нагли скок који нас је дочекао у новембру и у децембру. И из Кризног штаба стигло је признање да се каснило са мерама.
“Још од 6. новембра медицински део Кризног штаба је предлагао рестриктивније мере. С друге стране постоји озбиљна аргументација у вези са економским аспектом… Када се неке мере не прихвате од стране целог Кризног штаба, то је једноставно тако, свако носи свој део одговорности”, рекао је Кон 25. новембра, скоро 20 дана након што је Кризни штаб затражио оштрије мере.
7. Маске и на отвореном
Средином октобра све нас је затекла вест о томе да ће ношење маски бити обавезно и на затвореном и на отвореном, то нам је саопштила Дарија Кисић Тепавчевић.
Само неколико сати касније, након салви негативних реакција у јавности, Кисић-Тепавчевић нам је објаснила да је ношење маски, ипак, само препорука, а не и обавеза. Очигледно је струци неко лупио пацке.
8. Прелазак на онлајн наставу
Дуго се лицитирало о томе хоће ли школе у потпуности прећи на онлајн наставу. Вирус је ушао у школе, али су нас истовремено убеђивали да су оне најбезбеднија места. Из Кризног штаба слушали смо да ће се прелазак на наставу од куће десити уколико то буде неопходно. Медији су средином октобра пренели изјаву епидемиолога и члана Кризног штаба Бранислава Тиодоровића да ће настава из прећи из учионица у собе ако се број заражених попне изнад 500 (данас би нас та цифра обрадовала, вероватно бисмо прогласили и нову победу над короном).
Епилог: Тиодоровић нам је убрзо објаснио да не треба лицитирати
бројем заражених који ће за последицу имати затварње школа. Сачекали смо месец и по дана, па је крајем новембра коначно донета одлука да ђаци старијих разреда основних школа и средњошколци пређу на наставу од куће. На оним најмлађим основцима, од првог до четвртог разреда се још ломе копља, јер њих нема ко да чува код куће ако родитељи морају да раде. Још увек не знамо како ће изгледати друго полугодиште, да ли ће победити повратак у учионице или настава од куће, али сва је прилика да ће се о томе медицинска струка из Кризног штаба питати тек реда ради.
9. Викенд отварање
И тако долазимо до последњег у низу сукоба струке и политике: упркос противљењу медицинског дела Кризног штаба, данас је одлучено да тржни центри и све услужне делатности отворе своја врата за муштерије до 20 сати и викендом.
Које су најновије мере Кризног штаба прочитајте ОВДЕ.
Извор: nova.rs
