Пише: Љубан Каран, магазин Печат
Модерне варијанте агресије
Хибридни рат је „модерна варијанта“ агресије баш зато што не подлеже међународном праву. Колико је употреба оружане силе за обављање „незавршеног посла на Балкану“ мање вероватна, толико је хибридни рат извеснији. На том „завршетку посла“ инсистирају најмоћније европске присталице Џозефа Бајдена, али и оне балканске, а тек ћемо видети да ли је његов интерес да то игнорише.
Већ сада се чини да су хибридни напади на Србију само привремено замрзнути. Чекао се одлазак Доналда Трампа, уз примену тактике одуговлачења и крађе времена, како би се спречио сваки договор који би уважавао и српске интересе.
Сада већ бивши амерички председник, и поред бројних покушаја, није успео да успостави контролу над моћним обавештајно-безбедносним системом САД.
На основу прљавих игара пре и током америчких председничких избора, могло би се рећи да је управо због те чињенице Трамп изгубио други мандат. Но за нас је сада битно само питање да ли ће хибридне операције против Србије и српског корпуса на Балкану бити одмрзнуте.
Ефекат Бајденове победе
Србија је дуго очекивану промену америчке политике осетила тек пред крај Трамповог мандата, док су се прави ефекти могли очекивати у његовом другом мандату. Да ли ће Бајден наставити путем који је Трамп трасирао велико је питање, и тешко да се с тиме може рачунати.
Чим је Бајденова победа постала извесна, почело је одмрзавање хибридне стратегије према Србији и престројавање обавештајних и агентурних фактора за нови хибридни напад на Србију. Нагомилана негативна енергија према Србији експлодирала је у отворену мржњу и озбиљне претње, најпре из САД, затим из ЕУ, и на крају од стране унутрашњих деструктивних снага.
Балкански НАТО сателити из нашег окружења су победу Џозефа Бајдена препознали као нову шансу за остварење својих циљева које би, по већ провереној пракси, вешто уклопили у интересе западних сила. Штавише, свесни су да им је то можда и последња прилика да остваре своје територијалне амбиције и доврше етничка чишћења Срба, јер им глобалне промене односа снага не иду наруку.
Чини се да је ово фаза застрашивања, када не треба деловати прикривено, па нам је главне правце деловања нове хибридне стратегије према Србији намерно открила председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко.
У њеном вапају да „међународна заједница мора уклонити малигни утицај српских претензија у БиХ“, по речи „малигни“ препознаје се стил и рукопис западних пропагандиста. Оптужбе које је она јавно изнела толико су тешке да се из њих јасно види њен задатак у новим плановима хибридног рата. Њена улога је да, у духу старог подметања, лансира нови повод за нападе на Србију.
Стварање осовине
Монтирани повод је врло сличан „Рачку“, „Маркалама“ и „Тузланској капији“, само без рафала и експлозива. Као повод за оружану агресију подметања су вршена оружјем, док су за хибридни напад довољне лажне оптужбе.
Избор медија за лансирање текста Соње Бисерко – „Дојче веле“ а затим ударне хрватске новине и портали – сугерише да ће европски лидер антисрпског деловања бити Немачка преко БНД, а балкански Хрватска преко СОА.
Да је у питању обична Соњина измишљотина, била би објављена преко наших медија. Али пошто је то нова стратегија коју је креирао активирани центар за хибридно ратовање, он бира начин њеног лансирања.
Бисеркова панично упозорава на „два века српског империјализма“ и тврди да је јака Србија с Александром Вучићем на челу кључни проблем за успостављање мира на Балкану. Њен захтев „међународној заједници“ да мора бити осујећена измишљена осовина Београд – Бањалука – Подгорица – Косовска Митровица само је маска за осовину која се стварно формира: ЦИА – МИ6 – БНД – хрватска СОА, с другим балканским сателитским службама. Рекло би се, ништа ново, све је то већ виђено, али није баш тако.
Сигнални пиштољ
Закључак да малтене треба сломити кичму Србији говори да Запад, због чврстог става о независности и неутралности Србије, више не рачуна на њеног председника, и да је рушење актуелне власти у Србији кључни циљ нове хибридне операције.
Нажалост, види се и нешто друго – да су ставови нама добро познате антисрпске екипе (Мадлен Олбрајт, Данијел Сервер, Елиот Енгел и Јануш Бугајски), које су изнели на седници Спољнополитичког одбора Представничког дома Конгреса САД, већ уграђени у будућу стратегију хибридног рата и да је њихов наступ био само „сигнални пиштољ“ за европске и балканске партнере да се акција покрене.
Али наивно би било очекивати да ће и будуће прљаве игре својих обавештајних служби званичници Бајденове администрације и НАТО-а најављивати или сигнализирати.
Они ће јавно говорити слично ономе што је недавно рекао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтемберг: „Јачаћемо сарадњу са Србијом, уз поштовање њене неутралности.“ Међутим, њихове праве намере видеће се само кроз нове активности њихових обавештајних служби.
Не треба наседати на процене да су ови србомрсци „сенке прошлости“, да је њихово излагање на седници одбора било „бал вампира“, да они више немају никаквог утицаја и да никоме више не могу донети ни добро ни лоше. Можда неће бити ништа од најаве Сервера да ће „Мадлен Олбрајт бити укључена у дијалог Београда и Приштине, свидело се то Србима или не“, али њихов утицај на закулисне радње и хибридне активности обавештајних служби не треба потцењивати.
Био би погрешан закључак да они Бајдену сада нису потребни и да му чак сметају. Бајденова победа била је заиста тесна, тако да се њихов допринос може посматрати и као одлучујући. Трамп оптужбама за крађу на изборима већ сада подрива Бајдена и најављује беспоштедну борбу. Да се у таквим околностима Бајден одрекне албанских лобиста и албанске мафије која је међу најјачим на свету, било би велико изненађење.
Српски НАТО лобисти
Већ се види да српски НАТО лобисти имају значајну улогу у примени будуће антисрпске хибридне стратегије, и да су с њом добро упознати. Њихова улога може да се сведе на три кључна задатка – да утицајем на актуелну власт дефинитивно поремете српску војну сарадњу с Русијом, економску сарадњу с Кином, и да у јавности створе климу како се одласком Трампа ништа није променило и да паклени планови Запада према Србији уопште не постоје.
Они представљају „црну мараму“ којом Србији треба везати очи како би што неспремнија дочекала хибридне ударе. Основна карактеристика њиховог деловања састоји се у томе што је њихов наступ најперфиднији и најподмуклији. Они се јавно представљају као највећа подршка председнику Вучићу и његовој политици, док им је стварни циљ улазак Србије у НАТО уз испуњавање свих западних уцена и услова.
Њихово истраживање путева за остварење циља – Србија у НАТО-у – дуго траје. Све су до сада испробали, и одлучили се за перфидно увлачење Србије у НАТО тактиком тројанског коња, где се декларисане и најсрчаније присталице уласка Србије у НАТО учлањују у СНС и као страначки кадрови заузимају битне позиције у Скупштини, Влади и другим државним институцијама.
У новим околностима, могли бисмо се кладити, управо они ће правити раздор у СНС-у и радити на рушењу председника Вучића изнутра. Перфидно подривање већ је почело, само га треба препознати.
Док у медијима нападају Русију и руског председника Владимира Путина да поново „ваљају Србе у руско блато“, да ће „поново продати Србију и да нам никада ништа добро нису донели“, представљају се као чланови СНС-а и сарадници председника Вучића на важном послу успостављања бољих односа с Америком.
У овој поплави контрадикторних информација и закулисних игара, без обзира шта је истина а шта не, Србија треба да се припрема за најтежу варијанту расплета. Тврдње НАТО лобиста да је неповољан сценарио немогућ су замка коју треба игнорисати.
Председник Вучић схвата значај овога и све време покушава да успостави коректне односе са САД. Међутим, мале су шансе да нова америчка администрација, позната по својој политици уцена и диктата, уважи било какве српске интересе.
Први захтев ће бити признање „Косова“, други унитарна БиХ, затим ће захтевати прекид веза с Русијом и Кином, све док нас не навикну да морамо испунити све што се од нас буде тражило. Забрињава то што ових дана у медијима своју улогу у нормализацији српско-америчких односа величају баш оне личности чије су крајње намере сумњиве.
Намећу закључак да су њихов углед и везе у САД били кључни фактор успеха. Зна се да они тамо имају јаке везе, као што се зна и природа и историја тих веза, и у томе је основни проблем – њихова подршка председнику Вучићу трајаће док не изгубе наду да преко актуелне власти могу Србију увући у НАТО.
Оркестрирани напади
Сумњу у њихову искреност подстиче велики раскорак између онога што они тврде и ситуације у пракси. Одмах након сазнања да је Бајденова победа осигурана добили смо сијасет негативних порука из САД, ЕУ и нашег окружења на Балкану.
Поново се јасно види оркестрираност тих напада. Наравно да морамо анализирати све околности, и припремати се за варијанту да је лавина хибридног рата покренута и да ће се обрушити на Србију. Забрињавајуће најаве и претње у вези с преговорима Београда и Приштине, и некакви планови с Републиком Српском кроз ревидирање Дејтонског споразума, већ јесу огроман притисак на Србију и српско руководство.
Јака је сумња и да српску мањину у Хрватској у потпуности контролише хрватска СОА. Бошњачка ОСА под контролом је СДА и усмерена на разбијање Републике Српске. Бугарска поново показује територијалне аспирације, за сада према Северној Македонији, а тек ћемо видети зашто се активности њихове обавештајне службе толико осећају у Србији.
Ако је одлука о рушењу Александра Вучића и његове политичке гарнитуре дефинитивна, и ако је стварно на Западу препозната као идеално решење свих проблема на Балкану, први потез стратега за вођење хибридног рата биће да удруже, координирају и потпомажу активности свих структура у Србији које на томе већ дуже време раде.
Поред унутрашње агентуре ту су и српски тајкуни са својим новцем и медијима, али и најјачи мафијашки картели који делују у Србији а против којих је управо покренут дефинитивни обрачун.
Истовремено, одабраће или створити нове политичке гарнитуре које су спремне да беспоговорно испуњавају њихове захтеве. Они ће, сви заједно, бити задужени да аферама, протестима, нередима и насиљем дестабилизују Србију, у чему ће кроз званичне изјаве и јаку пропаганду имати потпуну подршку са Запада.
Готово је сигурно да ће уцене и нека врста санкција представљати покушај каналисања српске политике. Потрудиће се да нам њихови балкански сателити, сваки на свој начин, стварају проблеме. Избори, уместо симбол демократије, постали су механизам хибридног рата и дежурни повод за насилну промену власти. Наравно да ће се и тај механизам првом приликом испробати у Србији. Као и раније, новац ће бити јако средство омасовљавања протеста и свеукупне деструкције.
Међутим, иако се све то, тако удружено, чини за нас исувише моћно, одбрана је сасвим могућа. Раскринкавање и објашњавање суштине хибридних напада је успешна стратегија одбране. Сем тога, нисмо ми више ни слаби, ни немоћни, нити без подршке. Зато се наше везе с Русијом и Кином ни под каквим претњама и уценама не смеју нарушити, а камоли прекинути. Наравно, ово је најгора варијанта која нас може снаћи, али за најгору и морамо да се спремимо.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 27, 2020
Извор: Pecat.co.rs
