- Дефинитивно болест постоји и врло је опасна. Оно што мене као клиничара, да кажем, нервира, јесте да знам и предосетим када ће стање пацијенту да се погорша. То је 40 година искуства, али овде је аполутно непредвидиво ко ће бити животно угрожен или проћи са симптомима као што сам имала ја. Сви људи који су хоспитализовани су животно угрожени, свих 9.300. Имате људе који гурају сасвим добро и онда одједном буду животно угрожени. Изгубили смо жену која је требало да иде кући. Некоме попусти срце, некоме плућа, али буквално свако ко је легао бар тих недељу дана, треба да слуша шта му је лекар рекао. Ви данас разговарате са човеком, за пет минута он је... То је оно што ме излуђује и заиста мислим да је то ствар имунитета - испричала је докторка на ТВ Пинк.
Др Грујичић је и објаснила зашто понекад има повише тон према колегама, а посебно током дугих операција.
- Ту на столу су нечији брат, нечија сестра, муж, жена... Нормално је да концетрација попусти када операција траје дуго и тестирала сам када кажем тихо, нико ме нечује, онда ја дрекнем и сви се концентришу. Наравмо, у позадини је нека евергрин музика, јер ја сам стара гарда. Када имате јако тешке операције, када постоји могућност да се пацијент не пробуди или да га оштетите и да остане доживотно инвалид, јако је важно да будете сконцентрисани. Ја имам ту могућност, могу потпуно да се посветим томе што видим под микроскопом. Мора цео тим тако, не вреди ако само ја то радим. Нема разговора, нема приче - каже др Грујичић и додаје да је таква била одувек, и кад је била млађа.
Војска кренула у напад, а онда се појавила руска авијација! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Информер
