„Плави шлемови” Војске Србије се, у значајнијој мери, враћају у мисију Уједињених нација УНФИЦИП на Кипру. Пре две године, после вишегодишњег ангажовања, повучени су вод српских мировњака и војни посматрачи, па се на овом острву тренутно налазе само тројица официра на штабним дужностима у команди поменуте мисије.
Међутим, припадници Војске Србије ускоро ће се поново наћи у нешто већем броју на Кипру и то заједно са колегама из Велике Британије.
„Иницијатива за заједничко ангажовање у мултинационалној операцији УНФИЦИП у Републици Кипар потекла је од британске стране у фебруару ове године, током посете заменика начелника Штаба одбране Оружаних снага Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске адмирала Тимотија Фрејзера Републици Србији”, одговарају из Министарства одбране на питања „Политике“ у вези овог ангажмана.
Како објашњавају, Војсци Србије понуђено је ангажовање одељења војне полиције у саставу вода војне полиције британских Оружаних снага.
„Аспекти заједничког ангажовања у УНФИЦИП биће дефинисани техничким споразумом чије је усаглашавање и току”, кажу у Министарству одбране.
Српски мировњаци, док су се у значајнијем броју налазили на Кипру, били су смештени код села Пила недалеко од Ларнаке, јединог места у којем Грци и Турци и данас живе заједно. Боравили су у бази коју су „плави шлемови” раније звали „Алкатраз”, а коју су они преуредили и преименовали у „Стефан Немања”.
У контејнерима офарбаним у белу боју налазиле су се спаваонице са засебним собама за једног до три припадника мисије, кухиња, дневни боравак, па чак и теретана. Иако су у патроле, у складу са правилима, одлазили ненаоружани, припадници ВС на Кипру уз себе су имали аутоматске пушке. Базом је доминирала осматрачница, а ту је за сваки случај било и подземно склониште. Тај контигент, у коме се људство наравно мењало, боравио је на овом острву око осам година.
Кипар је, иначе, независност од Велике Британије стекао 1960. године и утицај ове земље је и даље значајан. Између осталог вози се левом страном пута, што је посебно искушење за мировњаке. Турска је извршила инвазију и окупирала северни део острва 1974. године, тврдећи да кипарски Грци намеравају да ову државу присаједине Грчкој.
Северни Кипар је прогласио независност коју је признала само Турска. Вишедеценијски преговори под окриљем УН о уједињењу острва недавно су поново запали у ћорсокак.
Кипар и Србија сарађују у области одбране, при чему се посебно издваја куповина самоходних хаубица „нора Б-52“ које су тиме први пут постале део арсенала једне чланице ЕУ. Уз ова оруђа испоручен је и један број оклопних возила „милош“.
Мисија на Кипру спада у мирне, већих инцидената нема а они мањи дуж „зелене линије” која дели острво, брзо се решавају ангажовањем „плавих шлемова“.
Ипак, безбедносна ситуација је сложена – на северном делу Кипра налази се око 30.000 турских војника. На јужном делу је Национална гарда, како се званично назива армија Кипра, а уз њих је и известан број војника из Грчке. Ту су и две британске војне базе које имају екстериторијални статус.
У последње време око Кипра влада напетост због подморских истраживања које у том дели Медитерана спроводи Турска у потрази за резервама гаса, што је изазвало револт Никозије и Атине.
Где је Србија погрешила, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
