Пише: Татјана Рибакова
Лако је предвиђати будуц́ност десет година унапред, сви те слушају. Али када будућности наступи, мало ко се сец́а да ли се предвиђање обистинило. Почетком године били смо сигурни да будућност припада виртуелној стварности: уосталом, десет година нас већ убеђују да ће с временом све прећи на онлајн. Ипак, сада се све убрзало – догађаји који су прогнозирани да ће се десити за 10-20 година увелико куцају на врата. Наравно, епидемија КОВИД-19 је такође одиграла своју улогу, и то као озбиљана провера прогноза у пракси.
Вероватно једна од највећих омашки прогнозера је онлајн образовање, које би требало да замени традиционални начин учења. Показало се да ни наставници, ни ученици ни њихови родитељи, ни студенти нису спремни да такво учење прихвате као комплетно, упркос чињеници да има мало људи који нису похађали неки онлајн курс – било да је то цртање, скандинавско ходање или писање „продајних“ текстова … Шта друго рећи, онлајн курсеви, „Курсера“ и многе друге озбиљне платформе за учење су врло популарне. Многи су уложили новац у овакво знање, али превођење школског одељења или универзитетске групе на платформу Zoom није дало резултате. Па, иако су почетком пролећа инвестициони аналитичари прогнозирали колапс „студентских некретнина“, у које је популарно инвестирати у Европи, сада они, такође, препоручују такве куповине.
Међутим, и у другим областима људског живота интернет се није овенчао успехом. Резултати последњег „црног петка“ широм света показали су да онлајн продаја расте све брже. Међутим, људи купују исто то што су увек и куповали на интернету, а не у продавници: технику, уређаје, филмове, игрице. Али како би купили одећу и обућу, козметику и другу обичну робу, и даље иду у продавницу. И премда је продаја овакве робе у текућој година пала за 40-60% широм света, постало је јасно да ће се, када се епидемија заврши, све вратити на своје место.
Ма, каква продаја – овде је, на крају крајева, јасно да је ретко која жена спремна да купи ципеле „на невиђено“. Али зашто, молим вас, реците, запослени који дистанционо раде журе да се врате натраг у канцеларију? Према анкетама спроведеним у различитим земљама, од 30% до 60% њих једва чека да се врати на посао иако путују у препуном јавном превозу или стоје у гужвама на путу.
Недавно су онлајн премијере и онлајн музеји изазвали салву одушевљења: присуствовати на премијери у „Скали“ без путовања у Милано! Погледати ремек-дела музеја Прадо, док сте у куц́ним папучама! Данас на зиду на Фејсбуку иду свакодневне онлајн емисије и само неколико пријатеља се пријави за њих. Истовремено, нема ентузијазма – само жаљење што, ето, све је на даљину. „То је као да имате секс са кондомом“.
Сви се слажу да су нам личне везе са пријатељима и породицом важне, али мало њих се жали на одсуство личних сусрета. Немогуц́ност да се посете стари родитељи – због бриге за њих. Упркос чињеници да је, у пролеће, одсуство личних сусрета многима изгледало неподношљиво. Нема тоталног карантина? Али границе многих земаља и даље су затворене, а пријатељи и рођаци, како у Европи, тако и у земљи, одавно су расути по свету.
Вероватно ће некада овај парадокс истражити и објаснити научници. У међувремену можемо само да се надамо да смо некако научили да личне везе компензујемо интензивном онлајн комуникацијом. Али оне неухватљиве социјалне везе – нисмо успели. Испоставило се да је такође важно зевање на часу услед недостатка сна, испијање кафе са колегама или чак гурање око слике са непознатим људима. Толико да су многи спремни да ризикују своје здравље, само да би се вратили тамо где могу да се „покажу и виде друге“, где су непријатни наставници, шефови, школски другови и колеге, где су још јуче били уморни јер су негде морали да буду и где значајан део човечанства данас истоме и тежи. Вероватно се треба захвалити коронавирусу који је разоткрио наше наизглед неприметне, али тако неопходне везе.
У међувремену се сви жале на немогућност да живимо као пре, уморни од суморне свакодневице, радују се једино власници комерцијалних некретнина: посао им је климав, али још се држи. Можда се једног дана и одвикнемо да се окупљамо на местима која су посебно предвиђена за колективна дешавања: канцеларије, позоришта, музеји, универзитети. Али не сада, за сада.
О тајном пројекту ЦИА прочитајте ОВДЕ.
Извор: Балканрус
