"Постоје и постојаће храбри и одважни Црногорци и Црногорке, али свакако и сви они други, разних националности и вероисповести, који воле и поштују властиту државу и који су спремни да је бране својим животима од свих који на њу буду атаковали" наводи Вељовић.
Он сматра да ово више није европска и модерна Црна Гора, те да "смо дотакли дно".
"И није грех пасти, грех је после пада не устати и наставити даље. Алтернатива не постоји јер ово више није питање било ког појединца већ свих нас и није питање победе или пораза, већ нашег поноса и бескрајне жеље да штитимо државу чије су темељне вредности у опасности" закључује Вељовић.
Није могао да се не осврне и на литије за одбрану светиња у Црној Гори:
"Подсећам на литијашко-мантијашке колоне - у основи антицрногорске и антидржавне, у суштини просрпске, прочетничке и у функцији дестабилизације и подривања институција и државе. Колоне верника, али и грешника, зашто не рећи делом и криминалаца у најезди великосрпског хегемонизма да слуганством, клеронационализмом покушају бацити под ноге све црногорско" пише он.
На његово писање осврнуо се аналитичар Бошко Вукићевић, који каже да "није лако докучити кроз каква стања свести је пролазио одлазећи директор Управе полиције док је писао своју колумну".
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 7, 2020
"Ако и изузмемо његове изливе мржње и шовинистичке испаде према српском народу у тексту, могло би се рећи да је колумна нека врста урнебес салате, гомила прилично несређених и међусобно контрадикторних мисли" сматра Вукићевић.
Тако одлазећи директор полиције у првом делу текста, на један прилично баналан начин, каже Вукићевић, пласира основе своје атеистичке мисли.
"Те након изношења примера "погубног деловања Цркве током историје", уверено поентира како "сваки озбиљан и научно утемељен приступ не може прихватити заговарање постојања тзв. загробног живота". Истина, са оваквим његовим поентирањем, поред великана које је и сам поменуо у тексту, не би била сагласна огромна већина највећих научника света, од старих времена па до данашњих дана, који су ипак били верници, веровали у загробни живот и бесмртност душе, попут: Кеплера, Картезија, Паскала, Бојла, Њутна, Лајбница, Лагранжа, Галванија, Лавоазијеа, Џеферсона, Волте, Ампера, Гауса, Фарадеја, Фукоа, Пастера, Келвина, итд итд… " наводи Вукићевић.
Но, шта хоће Њутн и Паскал када Веселин „стане на поприште“, пита он.
Ово прилично тривијално изношење основа атеизма Вељовић након свега неколико редака, а у складу са својим збрканим током свести, у потпуности обесмишљава тезом да је загробни живот заправо постојао, али да је укинут "због свега лошег што су завојевачи урадили Црној Гори и Црногорцима". То се види из следећег дела овог необичног текста:
"Слободарски црногорски народ вековима опстаје на овом камену и сви завојевачи су погнуте главе одлазили са ових простора. Божија је казна да су многи окончали овоземаљски живот, јер оноземаљског и нема због свега лошег што су урадили Црној Гори и Црногорцима. Величање срамне и издајничке, такозване Подгорицке скупштине, окупација Црне Горе српским трупама, запаљене и уништене на хиљаде црногорских домова, угашена огњишта, на хиљаде убијених црногорских грађана, спроведени терор…
Дакле, према Вукићевићевим речима, Вељовић наједном одбацује рухо атеисте-научника који негира могућност постојања загребног живота, те облачи униформу Мирашевог првосвештеника уз тврдњу да је загробни живот заправо укинут "због неправди према Црногорцима".
"То је она теза о „црногорском Богу“ коју нам пласирају медији бившег режима у актуелном периоду. У суштини, основа Вељовићеве нове философске мисли је следећа: Бог је укинуо загробни живот и бесмртност душе након Подгоричке скупштине. Био ми је првенствено интересантан тај аспект Вељовићевог текста: о осталим садржајима ове необичне колумне, разним изливима мржње према Цркви, Србима и Србији – нећу у овој прилици. Нека се тим позабаве надлежни органи" закључио је Вукићевић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 7, 2020
Извор: Ин4с
