Аналитичари, међутим, не искључују могућност да се временом овај пункт заиста може претворити у базу. Након Тартуса у Сирији, пункт за материјално-техничко обезбеђење војно-морске флоте у Судану биће други пункт тог типа на Блиском истоку и северу Африке, чиме ће Русија обезбедити стално присуство у Индијском океану, изгубљено у постсовјетском периоду, а такође ће тиме и ојачати своје присуство у Африци и проширити оперативне могућности флоте.
Поред тога, сматрају руски експерти, Русија ће добити контролу над рутом која иде кроз Суецки канал, преко којег се одвија 10 одсто светског поморског саобраћаја, а руски трговачки бродови добиће бољу заштиту од напада пирата.
Руски војни експерт Алексеј Леонков напомиње да пункт у Судану предвиђа упориште за логистику, ремонт и танкирање ратних бродова.
„Тај пункт за снабдевање горивом биће отворен у граду Порт-Судан. То је лучки град у акваторији Црвеног мора и он се практично налази усред тог мора, усред транзитних путева који иду од Црвеног мора до Суецког канала. Локација овог пункта са војне тачке гледишта није случајна, јер омогућава ратним бродовима руске морнарице да се у том пункту снабдевају горивом и одлазе на извршавање борбених задатака у Индијском океану. Суштина ових задатака је обезбеђивање пролаза руских бродова који плове Индијским океаном, где је ситуација далеко од идеалне. Као и раније, ту делују пиратске групе, нападају бродове, траже откуп и држе таоце. Стога, овим пунктом Русија истовремено решава неколико задатака. Прво, обезбеђује безбедност у Аденском заливу, где пирати најчешће нападају; друго, ту ће се вршити снабдевање бродова робом која је од виталног значаја за посаду и допуњаваће се муниција; треће, наши бродови могу да учествују у заједничким војним вежбама са Ираном. За наше бродове Балтичке или Северне флоте такав пункт је веома значајан“, каже руски војни експерт Алексеј Леонков.
У нацрту споразума, склопљеног између Русије и Судана, наводи се да циљ ове иницијативе одговара циљевима одржавања мира и стабилности у региону, да је одбрамбене природе и да није усмерен против других држава, а такође се истиче и да доприноси „јачању одбрамбене способности Руске Федерације и Републике Судан“.
Војно-поморска флота Русије тиме је добила бесплатно право да у граду Порт-Судану усидри четири ратна брода, укључујући бродове на нуклеарни погон. У тој мини-бази Русија ће моћи да стационира до 300 војника и цивилног особља, а њихов број се може увећати уз сагласност суданске стране.
Спољне границе пункта обезбеђиваће Суданци, а ваздушно пространство, унутрашњост војног објекта и акваторију ће штитити Руси.
Русија ће моћи да увезе и извезе из пункта било које оружје, муницију и опрему. Споразум ће, како се очекује, важити 25 година са могућношћу да буде продужен.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 7, 2020
Хоће ли Русија створити пуноправну базу у Судану
Експерти напомињу да је искуство у Сирији показало колико је важно имати поморске и ваздухопловне базе далеко од руске територије.
О томе да Русија може да отвори базу у Судану први пут се говорило 2017. године, а Владимиру Путину је то током посете Русији предложио тадашњи председник Судана Омар Хасан ел Башир.
После државног удара у Судану, и ново руководство је понудило Русима да тамо имају своју базу, што је због високих трошкова одржавања базе, као и нестабилне ситуације у Судану изазвало полемике међу московским експертима. Међутим, процена је да су предности отварања базе у Судану много веће због стратешке важности Црвеног мора и Аденског залива.
„Судан је у дуготрајном грађанском сукобу и они који желе да сачувају Судан као суверену државу сагледали су сиријско искуство. У Сирији је некада постојао пункт за снабдевање горивом, где су се у совјетско време танкирали наши бродови. Оно што се догодило са Сиријом, где је захваљујући нашем, руском присуству завршен бескрајни терористички рат, показало се важним и за Судан. У пункту у Судану ће бити наше људство и ми ћемо га обезбеђивати. У будућности ће можда бити постигнут и договор о стварању пуноправне базе у замену за учешће у антитерористичким операцијама, а за то је потребно предузети дипломатске кораке и добити резолуцију Савета безбедности Уједињених нација“, каже Леонков.
Текстове др Иван Пајовић мoжете пратити сваке недеље на Правди https://t.co/YmLm87CMxP
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 7, 2020
Русија јача и од санкција
Совјетски Савез је раније имао базе у јеменском Адену, Етиопији и Сомалији због чега је у потпуности могао да контролише Црвено море и Аденски залив, па сада отварање пункта за материјално-техничко обезбеђење војно-морске флоте у Судану неки западни медији виде као стратегију Москве да поново оживи везе из времена СССР-а и створи нове, а такође и као покушај Русије да поврати утицај у том делу света који је изгубио након распада земље и повлачења из Африке.
„Ми смо истовремено пружали војно-техничку помоћ и Јемену и Етиопији. Али распадом Совјетског Савеза смо одатле отишли и након тога је тамо започео бескрајни грађански сукоб. Међутим, наше војно руководство данас не следи исте задатке које је имао Совјетски Савез. Тада је свет био биполаран и било је потребно што више земаља окренути ка социјализму. Многе државе које су се сложиле са тим добијале су војнотехничку подршку. Сада су задаци другачији. То је, пре свега, обезбеђивање суверенитета Русије и одбрамбена способност на удаљеним границама. Штавише, Русија жели да има посла са мирољубивим државама. Више не делимо оружје и војну опрему само зато што неко себе назива социјалистичком или проруском државом. Приступамо са становишта војнотехничке сарадње, где све морате платити и бранити своје националне интересе, али смо, наравно, заинтересовани за савезнике у економском, војно-техничком и политичком смислу“, закључио је Леонков.
Судан је, иначе, један од главних купаца руске војне технике у Африци. Према Стокхолмском институту за истраживање мира (СИПРИ), ова земља је други највећи купац руског оружја у Африци од 2000. године након Алжира.
Судан је дуго био под америчким санкцијама, али је крајем октобра ове године амерички председник Доналд Трамп уклонио ту државу са листе земаља које спонзоришу тероризам.
Међутим, амерички закон „О борби против америчких противника путем санкција“ (ЦААТСА) из 2017. године прети санкцијама свима који од Русије набављају савремене системе наоружања и војну опрему.
Руски војни експерти напомињу да Русија већ дуго живи и делује не обазирући се на санкције, а сматрају и да стварање војног пункта на основу међувладиног споразума не подлеже никаквим санкцијама.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 7, 2020
Извор: rs.sputniknews. com
