Ово у разговору за „Вести“ истиче др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу и спољни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
– То присвајање српске историје се није догодило само у манастиру Светог Јоакима Осоговског, већ и у више других храмова из средњег века. Главна манастирска црква Светог Атанасија Александријског и Светог кнеза Лазара српског, познатија и као Нова Лазарица, у манастиру Лешак подигнута је у периоду од 1924. до 1934. године, а фрескописана је 1936. Албански терористи су је минирали и уништили 21. августа 2001. године, а обновљена је четири године касније донацијама ЕУ. Међутим, од тада је црква посвећена само Светом Атанасију, а име кнеза Лазара се ни не помиње. Чак и на Википедији на македонском језику стоји да се пре рушења, на улазном порталу, уз Св. Атанасија налазила „безимена фреска“ – открива др Ћирић и подсећа да је у уџбенику „Македонија у 14. веку“ издатом 2009. године намењеном за студенте докторских студија историје, историје уметности и археологије, наводи се да су имања и цркве – задужбине српских владара служиле „као окупационе базе за извршавање српске власти у Македонији“.
Овај експерт за српску средњовековну баштину из 14. века у Северној Македонији истиче да је други озбиљан проблем стална девастација постојећих српских цркава, а посебно вредних фресака.
– У најтежем стању је црква Успења Богородичиног у селу Матеич. Задужбина царице Јелене и цара Уроша В. Током последњих ратних сукоба између регуларних војно-полицијских снага владе у Скопљу и паравојних групација побуњених екстремиста Албанаца 2001. храм је претворен у терористички штаб и локацију за похрањивање арсенала албанског наоружања. У том периоду, у оружаним сукобима разрушен је и манастирски конак, који је годинама раније служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови цркве, оштећене фреске, а чак је прекопаван и под у олтарском делу. У храму су албански терористи мучили и малтретирали део локалног православног српског живља из Матеича, које је данас етнички очишћено од православног становништва – указује Ћирићева.
Она наводи да се од 2001. на ситуацију у манастиру Матеич реаговало углавном прећутно, иако је реч о споменику културе који је најугроженији од свих храмова на територији Републике Северне Македоније.
– Развлачење цигле и другог грађевинског материјала у оквирима манастирске порте се наставило, а манастиру, који је средином 14. века уживао статус Врта Мајке Божје, одузет је у потпуности статус Домостроја Спасења. Деветнаест година после тога остала је само опустела црква, иако је реч о манастиру, који је ремек-дело Богом надахнутог стваралаштва својих ктитора, када су окружење творевине Божје украсили јединственом архитектонском целином сазданом у њену славу – истиче др Ћирић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 8, 2020
Храмови пред уништењем
Oна каже да је много српских светиња које су у катастрофалном стању, без спремности власти у Северној Македонији да се обнове или барем заштите од уништења.
– Црква Светог Николе у Љуботену један је од оних драгоцених споменика старе српске архитектуре који ће, у најскоријем времену, пасти у заборав. Фреске у Љуботену су девастиране толико да се једва може говорити о рестаурацији. У сличној ситуацији су и остали храмови: црква Св. Николе у Псачи, где је ктитор севастократор Влатко Паскачић. Ту су сачувани и изванредни портрети породице, а начин на који је насликана њихова одећа представља драгоцен извор за познавање културе одевања српске властеле. Исти је случај и у цркви Св. Ђорђа у Полошком, где је сачуван портрет брата од тетке цара Душана, Јована Драгушина. Оштећена је и Св. Арханђела у Штипу, коју је 1334. године подигао Душанов властелин протосеваст Хреља, који је у нашим народним песмама опеван као Реља Крилатица. У области Охрида, иако је сам град под заштитом Унеска, више цркава и фресака су у лошем стању. Пре свега у лошем стању су фреске цркве Богородице Захумске – Заум. Такође, у цркви Богородице Перивлепте, веома је оштећен портрет властелина Остоје Рајаковића, који се у научној историографији у Македонији ретко помиње, иако је наведени властелин сахрањен у овој цркви.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 8, 2020
Извор: Vesti-online.com
