Црногорска полиција је у петак ујутро ухапсила мајку и брата од стрица Милана Кнежевића. Они су после саслушања пуштени на слободу.
Горан Кнежевић је рекао да се све то дешавало пред његовом породицом - малолетним ћеркама, од којих једна болује од тумора и недавно је примила хемотерапију.
“Полиција је упала у 5.50 у кућу, и без икаквог објашњења почела да претура и баца ствари по кући. Све што им је дошло под руку бацали су. Тражио сам да ми дају неко објашњење зашто све то раде, међутим, рекли су да ће ми касније у станици милиције појаснити све. Ово што су они радили, то ни Хитлер није Јеврејима радио, нити су Турци у своје време показивали овакав вид агресије“, прича Кнежевић.
Он даље истиче да се све то дешавало пред очима његове породице, која је била видно узнемирена, поготово деца, али службеници полиције нису обраћали пажњу на то.
“Држали су ме преко два сата на нишану са две аутоматске пушке, пред децом. Замислите ту охолост и бахатост. Деца гледају тако оца. Мајка, која је болесна, и она је гледала све то што се дешавало“, видно потрешен прича Кнежевић.
“Молио сам их само да ми не претурају и не бацају медицинску документацију ћерке, која је у среду примила хемотерапију. Ту су били извештаји лекара специјалисте, ЦД са њеним снимцима из болнице. Замолио сам их да не бацају то, и то је једино што су ме послушали“, прича Кнежевић.
Такође је рекао да су му ћерке биле на разговору са психологом и да се добро осећају.
“Полицајци су ми рекли да је разлог за моје привођење прикупљање информација о инциденту који се десио на кружном току Челебић, у Зети. И ето, као, хтели су да сазнају да ли сам те вечери био тамо“, појашњава он.
На питање зашто су му претресали кућу и шта су тражили, Кнежевић каже да није добио одговор.
“Ово што се мени десило, може се десити сваком грађанину Црне Горе. И ево, видимо да се дешава. Почели су да луде, губе компас, искључени су из Цркве, шта им је друго преостало него да се бахате овако и показују своје право лице“, каже Кнежевић.
За крај разговора, Кнежевић је поручио:
“Ја нећу одустати. Ишао сам на литије кад год сам могао и имао времена. Нисам до сада кречио и бојио зидове тробојкама, али сада кажем да хоћу. И то не увече, него преко дана. Не бојим се. И народ је престао да их се плаши. И заједно ћемо победити ово зло које влада више од 30 година”.
Прочитајте ОВДЕ зашто је избила побуна родитеља у Црној Гори.
Извор: ИН4С
