За Србију и даље важи оцена коју је 2015. изнео бивши амерички државни секретар Џон Кери, да је на „линији ватре“ у глобалном сучељавању Русије и Запада, због чега је, како каже уредник „Политике“ Бојан Билбија, често у незавидној ситуацији, поготову што је окружена земљама НАТО-а.
Билбија у емисији „Свет са Спутњиком“, посвећеној новом хладном рату, подсећа да Србија сарађује са Русијом на сваком пољу, а да се посебно мрко гледа на њену војно-техничку сарадњу с Москвом, што је, како каже, „прст у оку“ западним земљама.
Истовремено, додаје Билбија, НАТО нам се и даље нуди у форми да су нам врата отворена, па још да су „намазана чоколадом“.
„Наравно, неће да нас моле нити да нас, барем јавно, притискају, а ми због наше позиције, као жртве агресије 1999. не можемо у НАТО. То би и за Русију било неприхватљиво, док јој наш пут ка ЕУ не смета“, истиче новинар.
Путеви свиле и гаса — чим притисак спласне
Саговорник Спутњика је уверен да Србија неће напуштати одабрани пут неутралности, „бар не у наредној деценији“, а за то време ће, како каже, вероватно доћи до позитивних промена у Европи и свету.
„Дотле ће ваљда нешто да се деси, да притисак мало спласне, а ми да се окренемо развоју путева свиле, нафте, гаса. Верујем да ће се у Европи наћи неки који ће рећи — пустите нас да радимо. ЕУ је почела као европска заједница за угаљ и челик. Надам се да ће доћи нека евроазијска заједница новог типа која ће бити пре свега заједница за гас и нафту и да ће се на тим основима створити много већа економска интеграција“, наводи Билбија и подсећа да је пре неколико месеци француски председник Емануел Макрон говорио о Европи од Лисабона до Владивостока.
Политиколог Александар Павић препреку за такав развој догађаја види у „месијанском комплексу“ Запада и веровању у сопствену изузетност, али ипак указује да чак и у Сједињеним Државама има неких помака у реторици према Србији и Балкану.
Ако је бивши помоћник америчког државног секретара са Европу и Евроазију Вес Мичел 2018. говорио пред Сенатом да су америчке амбасаде у Украјини, Грузији и на Балкану „прва линија фронта“ против Русије и све више Кине, такве изјаве се више не могу чути, констатује Павић.
Вашингтон мења реторику
Иако, како каже, не треба гајити лажне наде и илузије, чињеница је да Американци имају тренутно два изасланика која се баве Србијом — Метјуа Палмера и Ричарда Гренела.
„Поруке које је Гренел упутио током посете Београду — да ће се Американци повући ако Београд и Приштина не буду могли да се договоре, сасвим су други језик и ако их правилно читамо, више су претња Приштини“, сматра Павић.
Као још један аргумент у прилог тези да се „нешто мења у Вашингтону“ кад је реч о Балкану, наводи и компромис у БиХ, где је у Акционом плану сарадње с НАТО-ом избачена формулација „пут ка НАТО-у“. Такође, уместо америчке амбасадорке Морин Кормак, с којом српски члан Председништва БиХ Милорад Додик није хтео ни да се рукује, дошао је нови амбасадор Ерик Нелсон, који не изриче претње и уцене, додаје Павић.
Билбија наводи и пример Брајана Хојта Јија, који је, како каже, рекао Србији да не може да седи на две столице, а онда „одлетео с позиције“.
„То нам даје наду да можемо да очекујемо другачији став према нама, али само тактички, јер смо у крајњем исходу детерминисани односима великих сила“, оцењује Билбија.
Према речима Павића, много зависи од исхода америчких председничких избора.
„Ако клинтонистички естаблишмент успе да изгура свог кандидата, имали бисмо разлога за бригу, јер је сада у Стејт департменту успостављен неки паритет између трамповаца и клинтониста, бар што се тиче нас“, упозорава овај аналитичар.
Милов подмладак упао у храм СПЦ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
