Према њиховом истраживању три одсто испитаних радника признаје да су се физички сукобили са својим послодавцем.
Скоро сви сукоби су, како се наводи, решени „нагодбом“ која подразумева споразумни отказ и одустајање од свих потраживања према послодавцу у замену за одустајање од кривичног гоњења.
Сукоб се у око 90 одсто случајева, како показује истраживање, догодио због непоштовања уговорених обавеза као што су право на годишњи одмор, паузу, редовну исплату месечне зараде. Највећи број радника истиче да је до насиља дошло због неисплаћених зарада.
Истиче се и да је тек у нешто мање од око 10 одсто случајева до сукоба дошло због случајева мобинга или због несугласица на личном плану. Није похвална чињеница која нам показује да су због новца и редовне зараде многи спремни да трпе мобинг.
Поражавајућа чињеница јесте и то што приликом физичког сукоба који се деси између запосленог и послодавца, готово увек нико од осталих запослених не жели или не сме да сведочи у корист запосленог иако су били сведоци да је њихов колега нападнут од стране послодавца.
Насиљем се дакле, закључују, ништа не решава само се стање погоршава. Ваша потраживања нећете наплатити тако што ћете затвору у живети.
Испитивање је обављено два пута у периоду од 18.02 – 10.08.2018. и од 04.03.2019. – 10.01.2020, преко телефона, друштвених мрежа и непосредним попуњавањем анкете уз помоћ анкетара у Београду, Нишу, Новом Саду, Чачку, Ваљеву, Краљеву, Крагујевцу.
Прочитајте ОВДЕ каква је крвна слика српске привреде.
Извор: Данас
