Према незваничним спекулацијама, председник би могао да означи почетак изборне трке 6. марта.
Извори блиски напредњацима наводе да коначан одлука о томе још није донета, али да се 6. март помиње као један од најбољих датума из неколико разлога.
Најпре, како кажу саговорници, то је петак, дан пред викенд, а и дан који је испред неколико важних датума у овом месецу, Дана жена (8. март), обележавања 29 година од великих демонстрација у Београду (9. март 1991.) и обележавања 17 година од убиства првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића (12. март 2003.). Расписивањем избора пре свих ових годишњица баца се сенка на њих, а и омогућава се да се те годишњице користе у изборне сврхе, процењују извори.
Према Закону о избору народних посланика, од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 ни више од 60 дана.
Недавно је Никола Селаковић, генерални секретар председника државе, навео да ће грађани гласати 26. априла, а према том датуму може се израчунати рок у којем они треба да буду расписани, односно колико ће дуго трајати капања.
Ако се процени да треба да траје два месеца, од расписивања избора нас дели двадесетак дана, ако процена буде да кампања треба да буде брза и кратка у трајању од 45 дана, избори ће бити расписани 13. марта.
Бојан Клачар, извршни директор Цесида и Дејан Бурсаћ, истраживач сарадник у Институту за политичке студије, сматрају да ће се председник земље одлучити за кратку кампању.
Клачар наводи три разлога због којих му се чини да ће кампања трајати 45 дана или који дан дуже.
“Најпре ту је искуство које нам говори да су напредњаци приликом расписивања парламентарних избора 2014. и 2016. увек бирали кратке кампање. Други разлог је тај што су они стално у некој врсти припреме странке за изборе те нема потребе да кампања траје два месеца. Трећи разлог је тај што су напредњаци свесни да остали учесници избора, осим СПС, немају капацитета и новца да издрже кампању дужу од три недеље а камоли 60 дана. Дуга кампања била би политичко мрцварење за мале странке, а СНС не жели да им додатно отежава улазак у парламент”, указује Клачар.
Бурсаћ се слаже са трећим разлогом.
“Већина странака које излазе на изборе има и финансијска и организациона ограничења па ће вероватно сви тежити што краћој кампањи. СНС је стално у том „моду“ тако да је њима у суштини свеједно колико дуго ће да траје „јавни“ део кампање. Њима је то ионако само један део мобилизације гласача. Али рецимо има и примера који говоре другачије, нпр. видимо да је ЛСВ са коалицијом Војвођански фронт кренуо у неку врсту кампање још крајем прошле године”, закључује Бурсаћ.
Прочитајте ОВДЕ ко ће све бојкотовати изборе.
Извор: Данас
