Рођен у мају 1953. у тада совјетској Јерменији, Шаварш је некако одувек волео да рони. Али, много више од тога волео је људе. Постао је спортски ронилац, а користећи пераја обарао је рекорде и рекорде. Штавише, 17 пута је био светски првак, 13 пута европски, у 11 наврата светске рекорде управо је он обарао. Но, тог 16. септембра 1976, на овај дан пре тачно 40 година, када је у Јеревану завршио са кондиционим тренингом током ког је претрчао чак 20 километара, чуо је језив звук.
Недалеко од њега, у скоро ледену воду упао је тролејбус. Пробио је заштитну ограду и после великог пада са бране упао у мутну, хладну воду. Десет метара ниже, на дну, већина од 92 путника је била онесвешћена од удара. Шаварш Карапетјан није оклевао.
Иако без икакве опреме, јер је трчао, а не радио на својим ронилачким припремама, бацио се да помогне. Скок у ледену воду, право до тролејбуса који је потонуо. Свуда око се подигао велики муљ од тог пада, видљивост готово да није постојала. Сва врата и прозори били су затворени. Снагом свог тела, а вођен чудесном жељом да се спасе бар неко из те смртоносне клопке, почео је да стопалима ломи задње стакло на потонулом тролејбусу.
Успео је. Ледена вода је покуљала по онесвешћеним и тешко повређеним путницима. Он је зграбио прву особу коју је могао да разазна у тој тмини, изронио и дао свом брату, Каму Карапетјану, такође пливачу, да је из воде положи на суво. А онда је уронио опет.
И опет.
И опет.
Више од 20 минута провео је у ледено хладној води, тридесет пута зарањајући. Тридесет пута извлачећи полу-мртва тела утопљеника од којих су многи страдали већ при самом паду. У једном часу је чак зграбио одломљено седиште и тек на површини схватио шта је учинио.
"Плашио сам се грешке. Било је тако мрачно тамо доле, ништа није могло да се види. Када сам схватио да сам узео седиште... Не знам, страшан је био осећај. Могао сам можда да спасем још неки живот. То седиште ме још прогања у мојим ноћним морама", причао је не тако давно Шаварш.
После тачно 30 зарањања и исто толико извлачења настрадалих, иако су неки од њих већ били мртви, што он није испрва могао да зна, Шарварш Карапетјан је изгубио свест. Предуго је боравио у леденој води. Доктори, који су у међувремену стигли на место трагедије, морали су да спасавају и хероја. Од хладноће је добио обострану упалу плућа. Од загађене воде сепсу, јер су му руке и ноге биле крваве од провлачења кроз разбијено стакло. У коми је био 46 дана.
Опоравио се. И, иако више никада није могао да се такмичи, наставио је да живи животом какав се не виђа често. Деветнаестог фебруара 1985, задесио се покрај зграде која је горела. Без оклевања утрчао је унутра и почео да спасава људе који су били заробљени. Због бројних опекотина, дуго је провео у болници.
Сада, после тих подвига, Шаварш води тих и повучен живот. Има малу радионицу за ципеле у Москви. Зове се "Други удах". Баш као што је он дао други удах у животе тачно 20 људи који су преживели пад тролејбуса само захваљући његовом јунаштву.
Шаварш Карапетјан није јунак неког модерног филма. Да јесте, због онога што је урадио пре тачно четири деценије, и због онога како је наставио да живи, вероватно би се звао Супермен. Није ни измишљени лик. Стварно живи у Русији, прави ципеле, и од пре неку годину - води мали фонд за помоћ спортистима са инвалидитетом.
Од сада, кад год вас неко дете буде питало "Да ли Супермен постоји?", слободно се сетите Шаварша и његовог једноставног рецепта за срећу: живети кроз своје таленте и живети за друге.
Турци убили четири руска специјалца! Сирија ће тек да гори. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
