Ову поруку, поводом дубинске друштвене кризе која већ готово два месеца потреса Црну Гору, упућује председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион (Алфејев). Посету Београду познати руски архијереј, који обавља дужност шефа дипломатије Руске цркве (РПЦ), искористио је да подржи православни народ у Црној Гори уз јасно упозорење тамошњој власти:
- Председници држава не могу стварати цркве. На челу наше цркве је Господ Исус Христос, а њен чувар је верни народ. Шефови држава и влада треба да се баве политиком, а црквеним питањима нека се баве људи цркве.
Како се на свенародни покрет одбране светиња у Црној Гори гледа у Московској патријаршији?
- Сличну ситуацију имали смо у Украјини. Тадашњи председник Порошенко умислио је да може лично да створи нову цркву, независну од РПЦ, и да ће му то помоћи у изборној трци. Претрпео је жесток пораз, али је својим деловањем нанео велику штету. Закон који је сада усвојен у Црној Гори отвара веома широке могућности за самовољу световних чиновника. Народ је с правом огорчен.
Какав је став Руске цркве о контроверзном закону о слободи вероисповести?
- Пажљиво пратим тамошњу ситуацију. Председник Ђукановић ми је послао свог амбасадора да ми оно што се тамо догађа објасни са позиције власти Црне Горе. У закону је наведено да сва црквена имовина саграђена до 1918. године прелази у руке државе, а некакав државни орган ће одлучивати о томе коме ће предати ту имовину. То је директно мешање државе у црквене послове. Овим законом отвара се могућност да се Цркви одузимају храмови и дају било коме - расколницима, инославним хришћанима... То је са становишта цркве неприхватљиво.
Која је ваша порука хиљадама верника и грађана Црне Горе који мирно и достојанствено бране правду?
- Десетине хиљада људи који излазе на улице у Црној Гори потврђују да је народ будни чувар Цркве и да ће је увек одбранити. Представници државне власти који иду против свог народа и против Цркве неће добро завршити. Позивам вернике СПЦ који живе ван Србије да се не плаше световних власти, јер оне не могу уништити Цркву. Оне је могу оштетити, могу покушати да је поткопају, као што су то деценијама чиниле безбожничке власти у Совјетском Савезу. Али, чак и после свих прогона у СССР Црква је одолела, учврстила се и данас представља велику духовну и моралну силу, која духовно повезује народе на целокупном канонском простору Свете Русије. Дакле, не само у Русији, него и у Украјини, Белорусији, Молдавији, прибалтичким републикама, у Централној Азији, вишемилионској дијаспори. Православна црква је изнад политичких граница.
Српска патријаршија позвана је у Васељенску патријаршију на разговоре о статусу непризнате цркве у Северној Македонији. Да ли је оправдан страх да се и тамо не понови украјински црквени сценарио?
- Руска црква дубоко је убеђена да питање регулисања канонског статуса православне цркве у Северној Македонији треба да се решава искључиво путем дијалога између СПЦ и непризнате цркве Северне Македоније. Патријарх константинопољски никако не припада том дијалогу. Он је умислио да му припада право да упада на канонску територију других помесних цркава и решава проблеме који тамо постоје. Тако је покушао да реши проблем раскола у Украјини, ослонио се на световне политичаре који су му обећали да ће се, уколико Украјини одобри аутокефалност (не цркви или народу, већ држави) сви епископи, и канонски, и расколнички, ујединити око ње. Ништа од тога се није догодило, јер је канонска Украјинска црква остала јединствена, уједињена око митрополита Онуфрија, који је једини канонски поглавар православља у овој земљи. Вартоломејева промена позиције под утицајем политичара, са наше тачке гледишта, канонски је преступ за који ће одговарати пред Богом. Ако се буде уплитао и у односе између СПЦ и македонске цркве, постоји бојазан да ће то произвести сличне последице.
Има ли наде за поновно успостављање редовног поретка у православљу, после неканонских потеза Васељенске патријаршије и њеног поглавара?
- Константинопољски патријарх Вартоломеј није заинтересован за међуправославно разматрање проблема које је направио својим антиканонским поступцима. Он је заузео став да само он може да сазива међуправославна саветовања, али то не чини. Јерусалимски патријарх недавно је иницирао сазивање једног оваквог скупа и позвао у Јордан све поглаваре помесних православних цркава. Патријарх Вартоломеј му је одговорио веома оштрим писмом у којем га је прекорио што у преписци користи енглески језик, али и оптужио га да присваја права која припадају искључиво Вартоломеју. У ситуацији када је константинопољски патријарх одстранио самог себе као општеправославно тежиште, помесне православне цркве ће, наравно, тражити друге могућности за дијалог и разматрање постојећих проблема.
Српска православна црква и њени верници изложени су великим искушењима и притисцима на Косову и Метохији, у Црној Гори, Хрватској... Како да се бори са овим проблемима?
- Останите верни Христу, останите верни својој Цркви, и ничега се не бојте!
Прочитајте ОВДЕ какву је поруку Амфилохије послао из Пљеваља.
Извор: Вечерње новости
