Било то са 100 метара или више хиљада километара удаљености.
Најбоље то зна Брандон Брјант, који је некад управљао оружјем на Предатору. Прецизно је пратио мете с неба над Ираком и Авганистаном, али све из безбедних климатизованих контејнера у пустињи Неваде. Његови непријатељи с другог краја света нису му могли ништа, али зато га и данас прогањају сећања на убијање.
- Један лик је избегао смрт од експлозије, али је изгубио ногу. Преко инфрацрвене камере гледао сам како се држи за ногу, како се котрља због болова, како му крв шикља из ноге. Крв падне на тло и видим како је врела. Његова крв је врела. Али чим падне на тло хладно због авганистанске зиме, брзо се хлади. Локва крви брзо се хлади. Дуго му је требало да умре. Само сам га посматрао. Гледао сам како постаје иста боја као и тло око њега.
Било је то прво Брандоново убиство. Или мисија. Зависи како ћете гледати на то. Било је то негде почетком 2007. године, тек неколико недеља пре његовог 21. рођендана.
С летелице вредне више од четири милиона долара, испалио је ракету "Хелфајр", која кошта неких 80.000 евра да би убио тројицу непријатеља.
- Кад сам повукао окидач, знао сам да је то погрешно. Кад је ракета погодила мету, схватио да сам убица - испричао је Брандон.
Иако се веома добро сећа свог првог убиства, највеће трауме оставила му је једна друга мисија.
- Никако се нисам добро осећао. Мој Предатор је летео авганистанским небом, била је ноћ, а оружјем сам надзирао тиху фарму која је била километрима испод мене. Изгледало је као да је потпуно напуштена, само пар животиња је лутало около, али рекли су ми да се важна мета скрива у тим грађевинама. Нису ми рекли ни ко је унутра нити зашто их пратимо. Знао сам само да ласером морам да циљам кућу како бих могао да је погодим ракетом кад за то дође време - прича он.
Наравно, наредба за испаљивање је дошла.
Кад је Хелфајр одлетео према својој мети, Брандонов посао свео се на то да и даље наводи ракету како би осигурали тачан погодак. Цело време је пратио главну зграду и дословно ништа друго.
- Прошло је неких шест секунди откад је ракета кренула према свом циљу кад сам видео дете како улази у видокруг моје камере и покушава да уђе у кућу - говори Брандон и наставља:
- Верујем да је чуло надолазећи пројектил и да је покушало да се сакрије у зграду, а исти тај пројектил разнео га је неколико тренутака касније.
Сав у паници, питао је колеге да ли је још неко видео дете како трчи до врата. Аналитичар који је пратио исти видео рекао је да је то пас. Брандон није поверовао и питао је пилота одмах до себе.
- Он је рекао: "Вероватно, небитно". Уопште га није занимало ништа. Кад је завршила смена, узео сам снимке и поновно их прегледао. Закључио сам, да је то стварно било дете. Отишао сам код надређеног, који ми је рекао да је то пас и рекао да се оставим тога.
И то је тек једна од епизода које ће га прогонити до краја живота.
Један дан пратио је групу непријатељских бораца како се возе према неком шумарку. Не жели да каже ни кад ни где се то одиграло.
- Одједном су почели да копају рупу и сви смо мислили да покушавају да ископају неку залиху оружја. Кад су завршили с копањем, из пртљажника су извукли једног мушкарца. Извукли су га и натерали да клекне у тој рупи. Гледао сам како маше главом и како их нешто преклиње, а возач је све време љутито махао према њему. Изненада је почео да се отима, да се баца напред-назад, покушао је да устане. Возач је тад извукао пиштољ и упуцао заробљеника у главу. Затим је узео мачету и одрезао му главу - присећа се Брандон.
Одрубљену главу бацили су на централни трг оближњег села, које је одбило да се придружи борби против Американаца.
- Све смо то гледали. Као да смо гледали неку представу, али све је било кроз инфрацрвене камере.
Сам признаје да је од првог дана и прве мисије мрзио свој посао и људе с којима је радио. Цивили су чак и били пристојни, али саборци су на пилоте дронова гледали као на примадоне које никад нису биле на ратишту.
Кад је престао са каријером убијања на даљину, добио је својеврсни извештај о успешности. Он је лично убио 13 људи, али његова јединица била је међу бољима у америчкој војсци. Број на папиру који Брандон и данас чува говори да су убили 1.626 људи док је он био у тој јединици. Колико је било цивила? Колико је било деце, за коју ће сви рећи да је само пас? Нико не зна. Неке процјене говоре да су чак трећина (34 одсто) свих убијених у нападима беспилотним летелицама били цивили.
Наравно, ко одређује ко је цивил? У рату у којем непријатељ вреба иза сваког угла и не носи униформу, нема јасан ланац командовања, сватко може бити непријатељ.
Ево шта би Трамп могао да уради ако освоји други мандат! Више о томе ОВДЕ.
Извор: express.hr
