Овај негативни стереотип, ако га мало појачате, осликава имиџ каубоја који не зна да се понаша, не зна да води пословне преговоре, диже ноге на сто, прича вицеве на сахранама и користи свој омиљени колт као главни аргумент у расправама.
Наглашавамо да се ради о преувеличаном негативном стереотипу и слични стереотипи се могу повезати са било којом другом нацијом.
Међутим, бившем шефу ЦИА-е, а сада америчком државном секретару Мајку Помпеу, а који је говорио у Минхену, фалио је само каубојски шешир, чизме и чаша вискија да би се употпунила слика шефа америчке дипломатије: елегантно одело државног секретара било је у великој супротности с његовом реториком описује руски РИА.
Генерално, Помпео се заиста смешкао и блистао од оптимизма, а званична тема и лајтмотив безбедносне конференције у Минхену 2020. била је „пропаст Запада“.
Међународни (тј. америчко-европски) тим аналитичара је, у свом посебном извештају о конференцији, објављеном пре њеног почетка и осмишљеног да укаже на тон и циљеве конференције, нагласио да је Запад изгубио утицај, да губи свој идентитет, своје заједничке вредности – и да је већ време да размислимо о томе какав ће бити свет у ком ће улога Запада бити знатно смањена у односу на садашњицу.
А онда, на сцену конференције посвећене кризи западне идеологије, западним вредностима, западним савезима и нестанку света усредсређеног на Запад, ступа амерички државни секретар и храбро изјављује да „Запад побеђује“.
Он је одбацио европски песимизам у вези са повлачењем Вашингтона из глобалне арене, рекавши да је смрт прекоокеанске везе” увелико претерана.
Нагласио је потребу да државе заједно раде против претњи које произлазе из територијалних амбиција Русије, неговања кинеске војне моћи у Јужном кинеском мору и иранских “терористичких кампања” на Блиском Истоку”.
Најсмешнија ствар у вези са изјавама бившег челника ЦИА-е није што су оне у потпуности нетачне, а што се лако може уочити ако се погледају резултати америчких напора у сиријском, севернокорејском, кримском, па чак и иранском правцу. Смешно је што незадовољство Европске уније и изјава о Западу уопште нису повезани са оптужбама на које Помпео покушава да одговори.
Немачки председник Штајнмајер је проблем формулисао на следећи начин:
“Наш најближи савезник, Сједињене Државе, под тренутном администрацијом, одбацује саму идеју међународне заједнице”, рекао је. “Опет велика Америка”, али на штету суседа и партнера“, додао је немачки председник.
Сједињене Државе су некада профитирале на штету остатка света, Европа је уживала одређене бонусе овог униполарног поретка, али сада се испоставило да Европа има своје иностране партнере које САД покушавају да опљачкају заједно са остатком света. Дакле, у Берлину и Паризу се поставља природно питање: “Зашто нам је потребан Запад када нас Сједињене Државе пљачкају?”
Одговор је очигледан: такав „Запад“ никоме не треба.
Оснивач највеће светске компаније за политичко саветовање Еурасиа Гроуп, амерички политолог Јан Бремер, сажео је сензације са конференције у једном твиту:
“Глобални поредак који предводе САД је готов. И неће се вратити”.
Kао европски оптимисти, чекајући промене политике Вашингтона, можемо сматрати да је тренутна ситуација повезана с јединственим погледима Трампове администрације на оно што је могуће, дозвољено и пожељно у међународним односима и у односима с Европском унијом или Великом Британијом. Али проблем у односима Вашингтон – Берлин и Вашингтон – Париз не лежи у Трампу нити у његовој администрацији, већ у томе што је способност САД-а да своје проблеме решава на штету земаља “изван Запада” нагло опала.
Али структурни економски проблеми самих Сједињених Држава нису нестали, већ су се појачали. Према томе, покушаји Вашингтона да натера Европску унију да плати приближно 370-380 милијарди долара годишње за подршку НАТО-а (то јест, заправо за финансирање америчке војске) није од изненада пробуђене похлепе, већ зато што је то најбољи излаз, са становишта Вашингтона.
Слична логика може се применити на трговинске ратове са самом Европском унијом и Трампове покушаје да „удави“ европски Аирбус или претње санкцијама против немачких произвођача аутомобила. Поента је у хитној економској потреби за спашавањем властите економије.
Лидери ЕУ почињу на други начин да оцењују два важна фактора који утичу на спољну политику: „евроатлантска солидарност“ и „економска изводљивост“. Солидарност са Вашингтоном се све мање цени, а улога себичних економских интереса расте. У том контексту је важно интерпретирати изјаве Емануела Макрона о односима са Русијом:
“Акумулирали смо замрзнуте конфликте, систем неповерења, сукобе у области кибернетичке безбедности, санкције које у Русији апсолутно ништа нису промениле. Не предлажем укидање, само констатујем. Наше санкције и контра-санкције коштали су нас Европљане колико и Русију”, рекао је Макрон.
Међутим, нормализација односа је још увек јако, јако далека. Европа је још увек у могућности да покуша да обрани своје, можда темељне интересе. На пример, Европска унија одбија да блокира Северни ток 2, припрема се да уведе порез на активности америчких интернет компанија у Европској унији, показује спремност да сарађује са компанијом Хуаwеи и прети САД-у санкцијама у случају да Американци и даље буду покушавали да униште Аирбус или немачке произвођаче аутомобила. За промовисање њихове политике ван граница Европске уније, Берлину и Паризу и даље недостаје снага и воља.
Међутим, европски покушаји да се одвоје од Вашингтона и крену својим путем, упркос свим проблемима, грешкама, потешкоћама и ризицима, ће се наставити.
Асад осваја Идлиб. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
