Белу недељу чине дани када је строго забрањено конзумирање меса, али важи правило сиропосне недеље када су дозвољени млеко и млечни производи.
Некада су током целе Беле недеље ишле маскиране поворке ради заштите од злих духова и вештица. Раније се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали мрсном храном, колачима, али најчешће јајима. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини.
На Белу недељу и Беле покладе постојао је обичај да се гата - нарочито помоћу јаја. Посебно је занимљив један обичај зван лакмање или клоцање.
У сумрак домаћин би узео кувано јаје, пробушио га иглом и кроз њега провукао конац, причврстио га за таваницу, а затим би га завртео. Обешено јаје почело би да кружи над софром, а укућани би настојали да га ухвате зубима. Онај ко би у томе успео, имао је право да га поједе. Љускама јајета приписивали су магична и лековита својства, а пре свега моћ лечења.
Ево које су радње дозвољене, а које строго забрањене током Беле недеље.
Преко Беле недеље ваља садити бели лук, јер се верује да ће добро родити, без обзира на то каква је година.
Понегде је обичај и да се деца љуљају на љуљашкама ради родне године и здравља људи и стоке. На раскрсницама се увече обично пале ватре које симболизују почетак нове аграрне године.
Ватре се пале како би помогле изнемоглом сунцу да поново поврати снагу и покрене нови живот. Око ватре се игра коло, које представља стару и нову годину, певају се песме, а момци се надмећу у јунаштву прескачући ватру.
Ватра има и дезинфикујуће својство, па се пале и старе ствари, које могу бити извор заразе.
Коронавирус стиже сигурно у Србију! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Медији
