Представљамо вам део говора књаза Николе, одговор на здравицу краља Александра Обреновића, приликом посете Београду 17. јуна 1896. године.
Цео говор је објављен у листу Мале новине, а овако је гласила књаз Николина здравица.
– Ево Ме данас уз Твоје раме Краљу и Брате драги! Ево ме у твојој Србији, у Твојој престоници, у Своме сјајном Двору, као што се каже: из дома дођох, подносећи Ти братски поздрав јужнога српства Црне Горе – Зете Балшића, Црнојевића и Дома Мога, стране у којој се непрекидност српске самосталности верно и срећно очува са много жртава и прегнућа.
И дођох Ти на Видовдан! А што баш овај дан изабрах, дан пре кобни за наше српско племе? Изабрах га за то, дага мили наш Народ не проведе у сети, као многе до данас. Од Лазара на овај дан он се сећа свих мука својих, страдања и робовања свога, и уздиса је за дугим низом неуспешних покушаја, да опет свој и велик буде. Ни бројно надмоћје, ни урођена храброст разоритеља наше Царевине не бише тако фатални за њен опстанак, колико наша неслога.
Величанство! Промисао Божја Нас је двојицу означила, да смо Владари и управљачи српскога Народа. Проникнути том светом задаћом и најврућом жељом, да то по Божјој вољи вршимо, дужни смо ми све учинити за племенити и драги наш народ српски, који, да се исправи, за слогом вапије. Јер само на дому сложни народ јак је и од других уважен.
И данас на уставке видовске, драги Мој Брате, а пред лицем милога нам Српства, поднашам Ти израз, чист као најпрви зрак сунца, којим је јутрос врх мога Ловћена обасјао, израз оне благословене слоге и љубави, које народ жели да међу нама постоји. Загрљене и слогом спојене, нас ће добри српски народ непредвајан, а из три вере благосиљати, благосиљаће нас сенке умрлих мученика српских, благосиљаће нас робље српско. Он ће наш пример следовати те сложан, сан ће веровати једну веру, веру спасавајућу, веру народности.
Шта се крије иза покушаја да се у Црној Гори створи нова црква, сазнајте ОВДЕ!
Извор: bastabalkana. com
