Ако прокопате мало дубље, доћи ћете до његове фасцинантне и мало познате историје.

"Тврђава за узнемиравање Београда"

Многи Београђани узимају здраво за готово постојање тако лепе планине унутар главног града. Осим што је дом шумама и њеним животињама, Авала је била важна стратешка тачка још својим средњовековним житељима, а на њеном врху је постојао читав град.

Најстарији темељ града на Авали поставили су још Римљани, ради лакше контроле Сингидунума. Касније, у 12 веку Срби шире утврђење и дају му име Жрнов, да би га три века касније заузеле и даље шириле Османлије. Кроз деценије смењивања рата и примирја, Жрнов је више пута мењао власт, да би 1458. године, под вођством Ходи Паше, добио неласкав статус "утврђења за узнемиравање Београда". Од миља међу Османлијама познат једноставно као "Сметња" (на турском - Хавала), тврђава је постала доминантна, а читава планина је названа по њој. Град се наредних година ширио и јачао, све док са падом Београда 1521. године није изгубио свој стратешки значај. Недуго затим је напуштен, а ретко ко је залазио међу његове зидине.

Динамит - историја

Ипак, тврђаву од камена није лако срушити. Остаци средњевековног града остали су у прилично добром стању све до тренутка када је у неком бриљантном људском уму севнула идеја да га треба порушити (а рекло би се да је пресудну одлуку донео Александар И Карађорђевић). Жрнов је скоро осам векова одолевао природним условима, ратовима, кишама, сунцу, самом зубу времена, али није преживео једну детонацију од стране људске руке.

Тешко је пронаћи живог човека који би овај догађај могао да преприча, али би било заиста узбудљиво (и фрустрирајуће) слушати о дану када је градска власт одлучила да разнесе средјевековни град уз помоћ динамита. Била је 1934. година када је одлучено да уместо Жрнова треба да стоји споменик палим јунацима у Првом светском рату. Постоје и фотографије које сведоче о овом безумном чину. 

Чуварке јунака

Дакле - Жрнов је сравњен са земљом. Одлучено је да ће споменик израдити у оном тренутку већ прилично цењен југословенски вајар, Иван Мештровић. Делови споменика доношени су до Авале чак из његовог атељеа у Сплиту, где су их дочекивали овдашњи радници, уметници који су вршили мање поправке и глачали их, али и бројна посада југословенске морнарице и војске. Сви већ знамо како споменик изгледа тако да ћемо прескочити описе и симболе, осим занимљиве чињенице да осам момументалних каријатида, од којих је свака висока по четири метра, представљају уједињене националности Југославије. Штавише, имена су им Србијанка, Јужносрбијанка, Војвођанка, Црногорка, Далматинка, Хрватица, Босанка и Словенка. Ових осам вечно младих жена чувају палог, незнаног јунака. 

Од Хитлера "с љубављу"

Међутим (или је овакав наставак већ очекиван), тек коју годину након завршетка радова на споменику палим борцима у рату почиње нови рат. Пре него што ће прве бомбе пасти на Београд, а након што се он некако опоравио од разарања које је донео Први светски рат, Адолф Хитлер је као представник немачке владе, а у знак помирења, послао Краљевини Југославији одређени број младих чемпреса. Они су посађени у околини срушеног Жрнова, а уз саму стазу која води и окружује гроб незнаног јунака. И заиста - ако мало поразмислите, тешко да ћете се сетити када сте на Авали "срели" четинаре. Читава планина је пошумљена листопадним дрвећем, док је само област око споменика превасходно у хладу чемпреса. Немачких чемпреса, који су још увек живи и здрави. 

То значи да на овом малом подручју имамо слојеве малтене два миленијума историје, на чијој су мапи топоними, нажалост, разни ратови. Следећи пут када се упутите на београдску планину, сетите се да нису само камени блокови сведоци наше ратне културе. И дрвеће око вас крије многе приче које, вероватно, никада неће бити испричане.

Прочитајте ОВДЕ  шта то зна Ватикан.

Извор: 011info. com