Аларми у САД и ЕУ поново су упаљени након што је у Србију стигао први, а потом и други део артиљеријско-ракетних система за противваздушну одбрану "Панцир-С1Е". Одмах се огласио Стејт департмент, тражећи да се та трансакција обустави, или би у супротном "могло доћи до увођења санкција по Закону о супротстављању америчким противницима кроз санкције (ЦААТСА)".
С друге стране, из Брисела понављају стару мантру да Србија ако жели да постане чланица ЕУ и напредује ка том путу мора да усклади своју одбрамбену и спољну политику са Унијом.
Председник Александар Вучић пре неколико дана најавио је могућност овакве реакције Запада, односно да не очекује да ће доћи до санкција због испоруке система "Панцир", јер његова куповина није била тајна, али да су могућа упозорења да не би било наставка куповине снажнијег наоружања.
Вучић је навео и да ће Србија задржати право да као независна и суверена земља доноси одлуке које су у њеном најбољем интересу, као и да ће узети у обзир примедбе.
Да се иза претњи због набавке "Панцира" крије страх водећих НАТО земаља од јачања одбрамбене моћи Србије, али и од једног још моћнијег руског оружја - С-400, сматра пензионисани обавештајни официр Лјубан Каран.
Он каже да је допремањем "Панцира" практично искључена могућност било какве агресије на Србију која би дошла из суседства, а да би са С-400 чак и авиони НАТО морали да заобилазе територију Србије:
- Они настоје да нас уплаше, како нам случајно не би пало на памет да тај ПВО систем купимо. Нису се толико узнемирили због "Панцира", већ што јача комплетна наша одбрана.
Договор о куповини руског ракетног система "Панцир С" Србија и Русија постигле су током заједничке војне вежбе "Словенско братство", одржане у октобру 2019. Убрзо је закључен и споразум о набавци "Панцира", који чини шест система.
Дејан С. Милетић, из Центра за проучавање глобализације, каже, да је "Панцир" легалан систем за одбрану, да је набавка спроведена транспарентно, да Србија ништа није крила и да нема разлога за нервозу Запада:
- И Бугарска, која је чланица НАТО, дала је дозволу за прелет авиона са овим наоружањем преко њене територије. Поруке из САД и ЕУ више тумачим као механизам да притисцима покуша да се натера наше руководство да буде кооперативније око Косова и неких других питања. Србија сигурно неће одустати од набавке руског наоружања, као што неће дозволити било коме да уређује њене односе са трећим државама.
Иначе, Закон о супротстављању америчким противницима путем санкција, предвиђа могућност кажњавања појединца, фирме или државе за које се утврди да су се свесно упустили у "значајну размену" са војним и обавештајним сектором РФ. Документ садржи и листу фирми из области руске наменске индустрије са којима је, према америчким прописима, забрањена сарадња.
Међу "забрањеним" фирмама је и неколико предузећа са којима је Србија сарађивала или од њих набављала војну опрему. На пример, биро КБП који је дизајнирао "Панцир", произвођач авиона "миг" које је Србија купила и јавно предузеће РОЕ, преко кога се обавља сва продаја руског наоружања и војне опреме.
На "црној листи" је и компанија "Руски хеликоптери" која интегрише развој и производњу већине типова ових летелица, а под том фирмом ради и чувени завод у Казању који производи хеликоптере "ми-17", које смо купили од Русије, али и "ми-35" ("убице тенкова"), које је наша земља наручила и чија се испорука очекује у следеће две године.
НАТО: Имате право избора
НАТО алијанса је саопштила да су набавке у области одбране национална одлука и да Србија има право избора.
- Србија има право да слободно бира своје политичке и безбедносне аранжмане. НАТО и Србија су блиски партнери и ми смо посвећени јачању нашег партнерства са Србијом, уз пуно поштовање њене политике неутралности - навели су из НАТО.
Државе у региону се утркују у набавци војне технике
Док Србију опомињу због модернизације војске, наоружавање држава региона одвија се "пуном паром".
ХРВАТСКА - НАТО савезници испоручили су им борбене хеликоптере "кајова", а купљени су и даљински управљиве борбене странице за борбена возила. Загреб није успео да договори куповину ловачких авиона, али се то не искључује. Војска је појачана и немачким "панцер хаубицама" дугог домета, као и финским оклопним возилом "патрија".
БиХ - Уговорена набавка четири вишенаменска хеликоптера, чему је директно помогла америчка амбасада у Сарајеву.
БУГАРСКА - Наручено осам америчких ловаца "Ф-16 блок 70", вредних 1,2 милијарде долара.
ЦРНА ГОРА - Постигнут договор да ће Подгорица од САД купити 67 оклопних возила "хамер", вредних 36 милиона долара. Прошле године у Канади купљена и три хеликоптера, вредна 30 милиона долара.
МАЂАРСКА - Најављена је модернизација 12 борбених хеликоптера "ми-24" у Русији, наручено је 20 "Ербасових" хеликоптера Х145М, 16 летелица "супер пума" и два транспортна авиона. Велика ставка је и наруџбина чак 180 савремених ракета ваздух-ваздух АМРААМ.
РУМУНИЈА - Недавно купљено 12 ловаца Ф-16 и најављена куповина још пет авиона. Највећи помак направљен је уговором о набавци седам батерија америчког ПВО система "Патриот", вредног чак четири милијарде евра.
Прочитајте ОВДЕ када ће Приштина укинути таксе на робу из централне Србије.
Извор: Вечерње новости
