Поглавара СПЦ, који је у пратњи члана Светог архијерејског синода владике шумадијског Јована отпутовао у нову америчку мисију, сачекао је тежак задатак решавања ситуације у којој се налази Српска црква у Северној Америци.
У њеном средишту је самовољни чин владика западноамеричког Максима, новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина и источноамеричког Иринеја (Добријевића) који су прошле године на своју руку реорганизовали цркву на тлу САД. Они су основали Епископски савет СПЦ за САД, али и донели Устав који би се односио искључиво на простор САД. Ове потезе они су направили без сагласности Сабора и Синода, који им је једнострано донете одлуке одбио и затражио њихово повлачење.
Самовољна реорганизација Цркве у Америци, међутим, открила је и низ других самовољних решења, али и оголила дубинске разлике и неслагање тамошњих епископа.
Чланови званичног Епископског савета за Северну и Јужну Америку, канадски владика Митрофан и јужноамерички Кирило обратили су се недавно Синоду у Београду у коме су заузели потпуно другачије позиције у односу на тројицу владика у САД. Њих су, између редова, оптужили и за низ самовољних поступака, непоштовање одлука Патријаршије, али и манипулисање чињеницама.
- У средишту свих проблема су епископи западноамерички Максим и источноамерички Иринеј (Добријевић). Одговорност трећег америчког владике Лонгина, нешто је мања, јер се он дистанцирао од двојице америчке браће. Они су водили коло не само око реорганизације црквеног устројства, доношења устава, већ и у правним манипулацијама црквеним средствима и имовином – наводи саговорник из СПЦ.
Овај случај на светло дана изнео је и чињеницу и да су владике у соло акцији променили име СПЦ у Америци и тако је регистровали пред државним органима. Без потребних сагласности кровних црквених органа, она од 2017. године носи назив "Српске православне епархије у САД".
Патријаршија СПЦ, после низа упозорења верника из дијаспоре, има основану сумњу да су владике Максим и Иринеј променом званичног назива прекинули вишедеценијски правни субјективитет, односно преко ноћи - основали сасвим нову цркву.
- Највећи проблем је што су, различитим сложеним правним операцијама, у ову нову организацију инкорпорирали својину над храмовима, манастирима и другом имовином, коју су уписали на своје име. То су учинили преко једночланих корпорација - правне категорије коју познају амерички закони - чиме су се наметнули као једини господари црквене имовине у САД.
На ово указују и владике Митрофан и Кирило, наглашавајући да је овај потез 2017. договорен без њиховог знања и одобрења, на тајном састанку епископа Максима, Иринеја и Лонгина у Либертвилу 2017. године.
Верници у Америци од патријарха Иринеја очекују да својим ауторитетом умањи неслогу међу владикама, али и допринесе појашњењу свеукупне ситуације око статуса СПЦ у Америци. Од њега зависе решења за низ питања - од заустављања осеке српских верника, па до обнове Храма Светог Саве у Њујорку.
Одуговлачили одлуке
Сутрашњи скуп на који долази патријарх резултат је налога који је Свети синод септембра прошле године поставио епископима у Америци. Патријаршија је тада затражила повлачење свих спорних одлука, али и сазивање Сабора који би темељно решио ситуацију, са роком до 1. марта 2020. Владика Максим и Иринеј тенденциозно су изабрали термин свега дан пре истека рока, а одлуке су стављене ван снаге тек 1. децембра.
Прочитајте ОВДЕ који министри неће бити у наредној влади Србије.
Извор: Вечерње новости
