У разговору каже и да некадашњег главног комаданата Војске Републике Србије, који ће 12. марта напунити 78 година, без обзира на све, није напустио његов шаљиви дух, те да би супротном већ био мртав.
Суђење генералу Младићу, који је 26. маја 2011. године ухапшен у Србији, а пет дана касније изручен Хашком трибуналу, почело је 16. маја 2012. године. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. године осуђен је на доживотни затвор због геноцида, злочина против човечности, као и кршења закона и обичаја ратовања током оружаног сукоба у БИХ од 1992. до 1995. године.
Његов син Дарко Младић подсећа да је за 17. и 18. март заказан усмена расправа о жалбама одбране и тужилаштва на овакву првостепену пресуду генералу који је, иначе имао више можданих удара, преживео је инфаркт срца, а све то му је донели и низ других пратећих болести за последицу.
Како је генерал сада?
Има одређена погоршања о којима ја не могу да причам у детаље, из разлога које је дефинисао адвокатски тим. Али, последњих неколико месеци постоје компликације његовог здравственог стања. Једе он, обавља и посете, али се умара брзо.
Има ли адекватан медицински третман?
Ми, нажалост, и даље имамо проблем са медицинском службом тамо која нам са кашњењем доставља документацију или нам је уопште не доставља. С тим у вези ми више немамо увид, осим усмено са њим, шта се тачно дешава са њим након што га прегледају. Они су дужни да нам дају документа о његовом здравственом стању, али их ми добијамо са кашњењем и нисмо сигурни да добијамо све. Постоје проблеми везани њихов рад, тако да ми сада не знамо да је урађено све што кажу да јесте, и неке ствари које морају да раде, немамо увид да их заиста и раде. Проблеми су исти, а његово здравствено стање се компликује.
Има ли било каквих назнака да се пребаци и овде лечи?
Нема. У овом тренутку не постоји никакав нови захтев, али ми ћемо радити на томе у будућности.
Када сте га последњи пут видели?
Лично сам га видео пре месец дана. Моја мајка се вратила сад у недељу. Сваког месеца је код њега неко бар по неколико дана. Такође, сваки дан се чујемо. Мама ће опет ићи за његов рођендан 12. марта. а ја ћу бити присутан на усменој расправи 17. и 18. марта по питању жалбе. Углавном, одбрана ради на жалби а ми генерала настојимо да сачувамо у животу. Породица га посећује максимално, колико је то могуће. Није изолован у том смислу. Осим наше, има и подршку народа. Свакодневно ме зове више људи и пита за њега, поздравља. Он зна да га народ воли, да га није заборавио, а брине и за све што се дешава у Републицији Српској и у Србији.
Има ли нешто што увек пожели да му се донесе? Чита ли?
Нема неке специјалне прохтеве, а од хране ништа, свакако, не можемо ни да му однесемо. Носимо му писма од деце и фотографије породице. Прочита та писма. Не може пуно ни да чита. Замори се брзо. Труди се он колико може и да пише и да чита, али то није ни приближно ономе што је могао док је био здрав.
По ко зна који се пут 11. фебруара 2020. појавила информација да је он преминуо. Који је то био пут да је он жив сахрањен?
Нисмо бројали, али се то дешава пар пута годишње. Мислим да није било случајно што су сарајевски медији то без провере објавили. Нико, у ствари, није проверио тај лажни налог на Твитеру. Не могу да тврдим да је било намерно, али мислим да није било случајно. Мој син од 13 година је док сам ја био на телефону одмах погледао тај налог и рекао ми даје је фејк, и да нема везе са истином.
Зашто би то неко урадио?
Мотиви могу да буду различити па и да немају везе са Ратком. Међутим, с обзиром на његово погоршано здравствено стање, мислим да је то била провокација према нама.
И он се тада огласио и рекао: “Жив сам, мајке ми!”
Да. Тај његов дух га и држи. Он се држи фантастично без обзира на све дијагнозе са којима се бори. Мислим да је тај његов дух један од главних фактора зашто је, уопште, и жив.
Србија донела уредбу којом ће мигранти имати предност при запошљавању! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Телеграф
