Овим речима митрополит црногорско-приморски Амфилохије описује дешавања у Црној Гори поводом усвајања спорног Закона о слободи вероисповести.
“Tо је закон који повампирује лењинизам и дух лењинистичко-стаљинистичко-титоистичке револуције. Оно што су лењинисти говорили и радили после револуције, отимајући имовину и храмове, то практично ради данашња власт у Црној Гори, само што они иду још дубље од онога што су код нас радили комунисти после Другог светског рата. Они су тада национализовали задужбине, имања, али нису храмове. Али данас, у 21. веку, повампиривати, у име демократије, европских вредности, једну такву идеологију, како је ја називам богоубилачку и братоубилачку, то се у овом тренутку дешава само у Црној Гори”, каже митрополит Амфилохије.
Синод СПЦ недавно је најавио апелацију Уставном суду Црне Горе поводом спорног закона. Докле се стигло са припремом те апелације?
- Та иницијатива је већ припремљена, односно налази се при крају. За претходну иницијативу се испоставило да је поднета без сагласности Синода и Епископског савета СПЦ у Црној Гори. Ми смо затражили да се она повуче и надамо се да ће ова наша иницијатива ускоро бити пред Уставним судом.
Црногорски премијер Душко Марковић најавио је да ће Митрополији упутити нови позив за дијалог. Да ли сте добили тај позив?
- Добили смо тај позив. Међутим, тај њихов дијалог траје као монолог од 1945. године до данас. Од 2015. године покушавају наводно да успоставе дијалог, али што се тиче СПЦ, то је покушај наметања њиховог схватања. И поводом првог предлога Закона о верским заједницама није било суштинског дијалога, јер један од основних недостатака тог првог и овог новог закона је и то да они лишавају цркву њеног дугогодишњег имена. Ова црква се зове црквом две хиљаде година, а не верском заједницом. Али природно је да се они према цркви понашају онако како су као кумровaчки ђаци научили од својих учитеља.
Да ли комунистичка идеологија доживљава препород на овим просторима?
- Та трагедија је свеукупно присутна у земљама бивше Југославије, али посебно у Црној Гори. То је једина новоникла државица где се вратио споменик Јосипу Брозу у Подгорици. Чак говоре да ће да врате и назив Титоград.
Да ли је случајно да је највећи удар на СПЦ кренуо отуда где се налазе највеће светиње - рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста?
- То није случајно, јер Црна Гора је матица наше државности и црквености. Одавде су и Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, а овде је и први српски храм с почетка 11. века. Бог је дао да су одавде и велики светитељи свети Василије Острошки и свети Петар Цетињски. Али захваљујући и благодарећи њима и њиховом присуству данас имамо оно што се догађа у Црној Гори. Имамо једно васкрсење народа!
Неки кажу да је Црна Гора одувек била најатеистичнија држава?
- Тачно. Међутим, ово што се сада дешава у народу, то је и мени неко чудо живо. Наједанпут, народ се пробудио ослобођен страха, а буђење народа у Црној Гори допринело је јединству свеукупног српског народа и цркве у Републици Српској, Србији и широм света.
Ви стално позивате на смиривање тензија, али власт у Црној Гори одговара на сасвим други начин?
- Они покушавају да испровоцирају и да васкрсење народа тумаче као политичко. Међутим, ово је заиста пробуђени народ који само брани своје светиње.
Да ли је Мило Ђукановић очекивао овакав одговор на спорни закон?
- Није очекивао, сигурно. Они су вероватно рачунали, кад је све кренуло, да ће то трајати дан или два. Међутим, то је толико дубоко, то је биће народа, а као пример често наводим моју малу куму Уну. Њу је на литији у Подгорици отац држао на раменима, а она је, тада некрштена, у рукама држала икону. Наишао је полицајац који се насмејао кад је видео дете, а она се окренула и рекла му: “Шта се смејете? Ово је много озбиљна ствар!” Касније сам је крстио и она је сада моје кумче, али тим речима је рекла све. Много је озбиљна ситуација, а бојим се да ови на власти то нису схватили.
На литијама је присутно и по неколико десетина хиљада људи. Може ли власт то тек тако да игнорише?
- Признајем, и ја сам изненађен овом пробуђеношћу народа, од детета до старца. Нарочито омладина, која није често улазила у цркву. Многи од њих су и некрштени, а сад смо за Богојављење крстили стотину њих на пливању за Часни крст. Дакле, то је изнад свега једно духовно буђење. Нажалост, власт себе поистовећује са Црном Гором и понаша се тако да онај ко је против њихових одлука, он је против Црне Горе. То је апсурд! Како Митрополија црногорско-приморска може бити против државе коју је створила?!
Да ли је ова борба против спорног закона прерасла у једну врсту борбе за српски национални идентитет?
- Апсолутно. Борба за достојанство, идентитет народа, његовог бића, душе, за српски, а ако хоћете и црногорски идентитет. Јер ово данас није црногорство, то је монтенегринство.
Како гледате на стално наметање црногорског идентитета и црногорске државности?
- Они сад на основу онога што се догодило за време комунизма, ретроактивно, заборављајући ранијих десет векова, граде идентитет Црне Горе. Позивају се на Црну Гору краља Николе која ни по својим границама, ни по свом садржају и менталитету нема никакве везе са овом филџан-авнојевском Црном Гором, рођеном у Титовом Јајцу. Кад сам се срео са господином Ђукановићем, он ми је тада рекао: “Створили смо границе Црне Горе, сад ћемо да стварамо идентитет.” Па како да ствара идентитет државе и народа који се стварао и створио кроз векове? Али Ђукановић је таквог менталитета, иако до 1997. године није показивао такве знаке.
Често Вам се приговара што сте га подржали на изборима 1997. године против Момира Булатовића?
- Ја сам тада у Рисну држао молебан и позвао сам народ да изађе на изборе и рекао сам: “Гласајте за кога хоћете, само немојте за атеисту”, а он се тада није декларисао као атеиста.
И народ је препознао њега као верника у односу на Момира Булатовића?
- Јесте и зато се каже да сам га ја “устоличио”, иако апсолутно нисам позвао народ да гласа за њега. Међутим, он је у то време тражио од мене и да га одведем код патријарха Павла, а нисам могао то да одбијем. Он је као атеиста и неокомуниста дошао овде у Цетиње да целива ћивот светога Петра, а онда и да ложи бадњак. Међутим, испоставило се да је само водио вешту политику, да је манипулисао и да је то што је радио чист политички прагматизам. Али, запамтили су му Цетињани да је бадњак наложио наопако.
Да ли овакво понашање Ђукановића води у сукобе? Недавно је претучен младић у Подгорици!
- Затворили су и 17 људи, Марка Милачића, мајку Милана Кнежевића, чак и они сами, њихови посланици изјављују да су спремни на грађански рат, до те мере иду.
Појавиле су се приче да изопштени свештеник Дедеић жели да нову тзв. црногорску православну цркву оснује под окриљем Ватикана. Да ли је то могуће и да ли сте упознати са ставом папе Фрање поводом овог питања?
- Садашњег папу познајем још из Аргентине. Показао се као веома озбиљан и на случају канонизовања Алојзија Степинца, када је основана мешовита католичко-православна комисија, тако да сам апсолутно уверен да нема разговора о томе.
Чини се да су поделе у православљу никад веће и да је ситуација веома лоша. Како гледате на њих и ко вам је ближи данас - Цариград или Москва?
- Нашој цркви је најближа Црква Божија, света, саборна и апостолска. Бескрајно поштујемо Цариград, тамо смо рођени, а са друге стране по вери, језику и крви смо блиски Русима. Цариград је дуго распет и у веома тешкој ситуацији, али онаква поставка око украјинске цркве штети и Цариграду и јединству православља.
Одлука васељенског патријарха Вартоломеја о давању томоса Украјинској православној цркви изазвала је велике поделе. Иако је Вама и СПЦ дао пуну подршку, ко гарантује да неће променити мишљење у вези са Црном Гором, а видимо и да су омекшали његови ставови у вези са Македонском православном црквом?
- Што се тиче Црне Горе, сигурно неће променити став. Што се тиче цркве у Македонији, ту је већ друга прича. Ја се надам, а то је рекао и васељенски патријарх, да без разговора и договора са СПЦ неће то урадити. Ја се надам у Бога, јер ако то уради, без договора, то би тек било катастрофално и за њега и за православну цркву у целини. И ово са Украјином је било катастрофално за садашњу и будућу улогу Цариградске патријаршије.
Како одговарате на тврдње да заступате своје интересе и желите своју цркву?
- Видео сам да су покушали изманипулисати патријарха, Синод и нас овде, али то су морбидне лажи таблоида и жуте штампе. Идеја о обнови будимљанско-никшићке епархије потекла је одавде, а када сам 2006. предложио да се оснује Епископски савет, жеља ми је била да имамо веће присуство цркве Христове и српске овде у Црној Гори, да ту више није само један митрополит.
Како мислите да ће цела ова ситуација да се заврши?
- Ако они желе да граде државу на безакоњу, то је њихов проблем. Али овај народ не може да трпи тиране. И ако они не схватају да је ово из народа, да је захтев дубински, они морају да оду с власти. Ми смо спремни за искрен дијалог, а не на овај начин како они то желе. Црква је настала на дијалогу Бога и човека, природе, неба и земље са човеком.
Могу ли се покајати и променити свој став?
- Ја верујем у то, али како су кренули, тешко. Без покајања нема спасења и то је сва прича.
Постоји ли јединство у врху СПЦ?
- Апсолутно, у то нема никакве сумње! Ми смо људи, нисмо партија и имамо различитих мишљења, али око суштинских питања постоји апсолутно јединствен став. То је и пример Косова, где је СПЦ у својим саопштењима увек заузимао недвосмислен став, а иста ситуација је и што се тиче Црне Горе.
Да ли је ово у Црној Гори пробни балон, да ли би овакав закон сутра могла предложити власт лажне државе Косово са намером да отме Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу и остале српске светиње?
-То је сигурно. Они су тамо већ припремили један такав закон. Зато је ово дупли грех црногорске власти, након што су срамно признали тзв. државу Косово, иако су признали да је 85 одсто народа овде било против те одлуке.
Прочитајте ОВДЕ како је МЦП одговорила црногорској полицији.
Извор: Глас Српске
