Такав исход ће имати далекосежне последице на владу и политички систем – слажу се многи експерти. Ево пет важних поука после целог процеса:
Због страначке лојалности каква до сада није виђена можда ће бити скоро немогуће сменити будуће председнике с положаја.
Никада није било лако опозвати и сменити председника. Амерички Устав поставља веома високи праг за уклањање председника са положаја – већинско гласање у Представничком дому и две трећине гласова у Сенату, после спровођења суђења. Само тројица америчких председника – Ендру Џонсон, Бил Клинтон и сада Доналд Трамп - су опозвани али ниједан није био смењен.
У садашњем периоду дубоких националних, идеолошких и политичких подела, можда ће постати скоро немогуће сменити председника. Све док председникова странка стоји уз њега и контролише Сенат, критичари кажу да председник може да се осећа безбедним и заштићеним од смене, без обзира колико су тешки његови прекршаји.
Страначка лојалност се јасно видела током Трамповог опозива. Ниједан републиканац није се придружио члановима Представничког дома да гласа за опозив. Гласање у Сенату је било подједнако подељено, уз изузетак сенатора Мита Ромнија из Јуте који је једини републиканац који је гласао да се Трамп осуди за злоупотребу положаја.
1970-их, када је Конгрес разматрао опозив председника Ричарда Никсона због афере Вотергејт, идеолошки јаз између две странке није био ни близу тако изражен као данас. У Конгресу је било либералних републиканаца и конзервативних демократа. И мада је Никсон на крају поднео оставку да би избегао опозив, шесторо републиканаца у Одбору за правосуђе Представничког дома је прешло страначке линије да би препоручило усвајање тачака оптужнице.
Исход председничких избора 2020 могао би да покаже да је опозив био мудар потез – или не.
Када је Трамп опозван у Представничком дому, неки су се питали да ли ће "импичмент" постати нова нормалност у америчкој политици. Републиканци су упозорили да је праг за опозив председник спуштен до тачке да би Конгрес могао да опозове председника због обичног политичког неслагања.
Још се не зна да ли ће процес против Трампа донети нову еру сталних, страначких опозива. Делимично ће се то показати већ на новембарским председничким изборима, каже Питер Шејн, професор уставног права на Универзитету државе Охајо.
Ако Трамп освоји други мандат, то ће вероватно смањити жељу Конгреса да води процес опозива, каже он. С друге стране, победа демократа би могла да значи да је иницијатива демократа у Представничком дому да крену у процес опозива – била оправдана.
“Ако се испостави да демократе боље стоје на јесен зато што су прошле кроз ово искуство, можда су поуке за будуће саставе Представничког дома – водите процес опозива, иако не можете да смените председника”, каже Шејн.
Трамповим ослобађањем се подиже стандард када злоупотреба положаја заслужује опозив.
Прва од две тачке оптужнице је теретила Трампа за злоупотребу положаја, у вези са његовим покушајима да убеди украјинског председника да објави истрагу бившег потпредседника Џоа Бајдена и његовог сина Хантера. Републиканци су ослободили Трампа оптужби зато што су веровали да наводна злоупотреба положаја није била на нивоу прекршаја који заслужује опозив.
Критичари кажу да ће се тиме подићи граница колико озбиљну злоупотребу треба да почини неки председник да би се суочио са опозивом.
Равнотежа власти се померила на страну извршне гране.
Уставни принцип поделе власти био је у центру суђења за опозив. Независни сенатор Ангус Кинг из Мејна упозорио је прошле недеље да би ослобађање Трампа оптужби за опструкцију могло да поремети равнотежу власти између Конгреса и извршне гране.
“Био би то највећи пренос власти са Конгреса на извршну грану у историји ове земље”, упозорио је Кинг.
Систем поделе власти, осмишљен да би се спречила концентрација власти у било којој грани владе, је “разлог што је Америка тако слободна земља”, гласи чувена реченица покојног судије Врховног суда Антонина Скалије.
За време суђења у Сенату, велики део дебате у вези са другом тачком оптужнице – опструкцијом Конгреса и његовим надзором – окретао се око поделе власти. Тужиоци су упозорили да би ослобађање председника од оптужбе за опструкцију Конгреса довело до “империјалног председништва” а председникови адвокати су тврдили да би оно подрило извршну власт.
Отворено је питање до које мере ће ослабађајућа пресуда утицати на баланс моћи између Конгреса и извршне власти. Протеклих деценија, баланс се померио на страну извршне гране, како су се председничкова овлашћења у унутрашњим и спољним пословима стално повећавала.
Ослобађајућа пресуда ће дефинитивно повећати искушење будућих председника да се одупиру конгресном надзору, на начин како је то Трамп радио, будући да се он, на неки начин, “извукао са тим”, каже Шејн. “Можда ће други председници мислити да је мешање личних циљева са циљевима националне безбедности – океј.”
Дугорочно гледано, међутим, “на цео процес ће утицати то како људи на власти буду процењивали да однос шире јавности утиче на њихову политичку судбину."
Суђењем без сведока је можда постављен преседан.
Први пут у више од 200 година, Сенат је спровео суђење о опозиву без сведока, упркос упорним демократским захтевима да се дозволе нова сведочења. Демократе, које су осудиле тај раскид са традицијом као травестију правде, упозориле су да би могао да се постави опасан преседан.
Републиканци су одговорили да ни они не желе да поставе преседан, позивајући сведоке које је Представнички дом прво требало да позове. Ипак, преседан је постављен, кажу стручњаци, и он ће вероватно утицати на то како Конгрес буде приступао будућим процедурама опозива.
Прочитајте ОВДЕ како је протекло гласање у америчком Сенату о опозиву Доналда Трампа.
Извор: Глас Америке
