07-02-2020 07:05 Свет Планета

Док у Москви буду разговарали председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко, локалне бензинске пумпе ван Минска и већих градова већ увелико ће имати ограничење на точење горива како би нафте било довољно за све. Белоруски председник ипак има бољу стартну позицију уочи новог сусрета с Путином – који је назвао „тренутком истине” – захваљујући посети америчког државног секретара Мајка Помпеа, који му је понудио стопроцентно снабдевање америчком нафтом у замену за досадашњу руску, али и америчке инвестиције. Помпео је и током посете Казахстану упозорио власти да буду обазриве у вези са руским и кинеским улагањима и утицајем, рекавши да атрактивност таквих инвестиција „иде уз цену суверенитета и може да наруши, уместо да помогне, дугорочан развој земље”.

Лукашенко и Путин (Фото: РИА)

Путин и Лукашенко у два сусрета током децембра нису успели да се договоре о новом споразуму о снабдевању нафтом јер је изостао договор о цени. Русија је од 1. јануара сасвим обуставила испоруке, а потом их је после четири дана делимично обновила. Транзитне испоруке руске сирове нафте Европи преко Белорусије настављене су несметано, али белоруске рафинерије нафте раде на минимуму капацитета. Притом је влада у Минску тражила да и транзит кроз њихову земљу поскупи за 21 одсто, док Руси не пристају да поскупљење буде веће од шест одсто.

За Белорусију би поскупљење нафте и гаса из Русије био велики шок пошто је држава деценијама зарађивала од извоза јефтиних нафтних деривата произведених од руске нафте коју су добијали по много нижој цени од тржишне. Русија је одлучила да не жели више да продаје нафту по субвенционисаној цени, али ни Лукашенко није губио време: преговарао је са САД, Саудијском Арабијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Казахстаном. Од Норвешке су купљене прве количине нафте за рафинерије, а у уторак је у Минску био министар спољних послова Литваније Линас Линкевич како би разговарао о извозу нафте.

Сада је главна политичка интрига у томе да ли је у питању само руски економски интерес или је на снагу ступила и политичка стратегија, која се западним медијима чини највероватнијом – да је притисак у функцији намере Кремља да формира јединствену државу са Белорусијом како би Путин прешао на нову функцију пре краја мандата 2024. године.

Подстакнут срдачним разговорима с Помпеом, Лукашенко је најавио да ће од Путина у петак тражити да настави с испоруком нафте и гаса по субвенционисаним ценама. Председник који је на власти већ 26 година поручио је да не жели да буде „последњи белоруски председник”, алудирајући да су притисци у функцији уласка у заједницу са Русијом у којој би Белорусија изгубила суверенитет. Неки руски медији тврде да би одговор на ову његову констатацију из руске перспективе могао да гласи – да би текући мандат за Лукашенка могао да буде и последњи.

На оптужбе из Минска да Русија заустављањем снабдевања нафтом ради на растакању Белорусије, из Москве је одговорено да Лукашенку не би било паметно да се ослања на америчку помоћ јер би могао да прође као бивши украјински председник Виктор Јанукович, коме су из Вашингтона прво обећавали инвестиције, да би касније стали на страну оних који су извршили пуч. Исти кругови наглашавају да је Москва узнемирена због одбијања Минска да пристане на даљу интеграцију, о чему је споразум потписан још пре две деценије. О томе се преговара годинама, а Лукашенко је усавршио методу затезања и попуштања, „играјући” између Русије и Запада. Обећао је да ће 2004. године увести заједничку валуту, а прошле године Москва је убрзала преговоре и испоставила захтев да се формира наднационално тело. Напредак у овим питањима је условила задржавањем попуста на нафту и гас (Русија испуњава 80 одсто потреба Белорусије за енергентима). Међутим, током прошле године, број присталица савеза с Русијом у Белорусији смањен је са 60,4 одсто на 40,4 одсто, показала је социолошка студија белоруске аналитичке радионице Андреја Вардоматског.

У односима Белорусије са САД и ЕУ такође постоје „одређене несугласице”. Вашингтон је Минску увео санкције 2006. године, док је на снази била фраза да је Белорусија „последња диктатура у Европи” у којој се крше људска права и политичке слободе. До извесне релаксације је дошло када је Лукашенко 2015. ослободио свих шест белоруских политичких затвореника и предузео одређене кораке за побољшање стања људских права. Санкције су умањене, али су још увек на снази, а у септембру прошле године је договорена размена амбасадора после више од 10 година.

Колико је незахвално прогнозирати на чију страну ће Лукашенко стати, толико је вероватно да ће белоруски председник учинити све – па и купити који танкер америчке нафте – како „тренутак истине” не би значио и крај политичке каријере.

Помпео изјавио да је Украјина изгубила Крим

Кијев – Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је да је Украјина изгубила Крим, да то знају сви светски играчи, а да Русија није једна од земаља којој је могуће нешто одузети, пренели су поједини украјински медији. Према наводима украјинског портала „Ново време”, Помпео је то рекао на затвореном састанку са кримско-татарским активистима током посете Кијеву, одговарајући активисткињи Емини Џапаровој, која је рекла да Америка мора „да држи Крим у видокругу своје спољне политике”, пренели су Спутњик и Танјуг.

Извори су пренели да је током састанка Џапарова замолила Помпеа да помогне у организацији конференције о Криму у Вашингтону, али како се наводи, судећи по изразу Помпеовог лица током одговарања на то питање, било је јасно да су његови приоритети сасвим другачији од учешћа на том догађају.