10-03-2020 18:51 Србија Политика

Две недеље откако су се самозване „народне патроле“ појавиле на улицама Београда, још увек није формално отворена истрага инцидента у којем група мушкараца прети мигрантима, заводи им полицијски час и објашњава правила понашања.

Чедомир Чупић (Фото: Јутјуб)

Како је речено у Вишем тужилаштву у Београду, полиција и даље поступа по њиховом налогу за испитивањем околности.

У међувремену, са „патролирањем“ се наставило, а последњих дана организован је низ протеста широм земље у којем учесници захтевају од власти да избеглицама са Блиског Истока забране улазак у земљу. Највећи такав протест протеклог викенда одржан је у Београду под називом „масовна народна патрола“.

Према медијским извештајима, неколико стотина окупљених је прошетало од зграде Владе Србије до Савамале, а говорници су изразили „забринутост због могућег насељавања миграната у Србији и враћања назад оних који су прошли кроз Србију“. „Нећемо мигранте“, „Србија Србима“, „Мигрантима ограда, грађанима слобода“, неке су од парола које су узвикивали окупљени.

За социолога Чедомира Чупића много битније од броја људи који се окупио испред Владе Србије је одсуство званичне осуде представника власти.

– За појаву протеста против миграната и ноћних патрола највећу одговорност сноси власти. Тиме што нико од највиших државних званичника није то експлицитно осудио, подгрева сумњу да заправо власт стоји иза тога, каже Чупић.

Према његовим речима, појава патрола које пресрећу људе може да прерасте у веома озбиљан друштвени проблем уколико се не сасече у корену.

– Данас они тероришу мигранте, сутра било која категорија грађана може да буде мета. Потпуно је неопростиво то што две недеље ми немамо одговор ко је и по чијем налогу малтретирао мигранте. Те патроле неодољиво подсећају на паравојне формације и они су морали да буду процесуирани у року од неколико дана, истиче Чупић.

Велику одговорност за супротстављање овим појавама, додаје Чупић, имају и грађани.

– Људи морају да схвате да је неопходно устати против оваквих појава. Уколико се не супротставе, они ће бити следећи на реду. Ако то изостане, биће то поуздан знак да смо изгубили човечност и осећај солидарности, наводи Чупић.

Према наводима медија, током протеста против миграната бачена је каменица на просторије Комесаријата за избеглице. Комесар Владимир Цуцић након тога изјавио је да су анти мигрантски протести „велика брука и срамота“ за Србију, али да га мали број учесника чини „поносним“.

„Не осећам се понижено, не могу они да понизе, ни мене ни вас ни било кога… Ако је то сав број ксенофоба који у овом тренутку могу да се скупе, можда Србија и има чиме да се поноси. Ако је 200 сав број људи у Србији који мрзе – нико срећнији од мене“, навео је Цуцић.

Мигранти најнепожељнија група

Више истраживања претходних година показало је да је број људи који имају негативна осећања према мигрантима знатно већа од шачице окупљених на протесту у центру Београда. Тако је Повереник за заштиту равноправности у истраживању установио да је код грађана Србије најизраженија социјална дистанца према тражиоцима азила односно мигрантима. Та анализа показала је да су мигранти најнепожељнија група да се стално настане у Србији, да буду комшије, сарадници на послу, особе са којима би се дружили и друго. Истраживање Београдског центра за људска права и Ипсос Стратеџик Маркетинга из новембра 2019. године показује да чак 41 одсто испитаника има негативно мишљење о избеглицама и мигрантима из држава Блиског истока и Африке. Грађани Србије у великом броју, 22 одсто, као прву асоцијацију на мигранте навели су: претња/проблеми за државу/треба их депортовати. Чак 44 одсто испитаника сматра да би школа била мање безбедна уколико су у њој деца мигранти, док 24 одсто мисле да се деца мигранти не би уклопили у школе због културолошких разлика и да је боље да је за децу мигранте да слушају наставу одвојено.