Убијени је припадао групи командоса Жељка Ражнатовића, мада га неки сматрају припадником Државне безбедности, а неки чак кажу да је био агент војне контраобавештајне службе.

Име Зорана Стевановића први и једини пут се у штампи појавило у новембру давне 1990. године, када је са Жељком Ражнатовићем Арканом и још двојицом ухапшен у Двору на Уни у Хрватској.

У возилу су имали више пиштоља и ручних бомби, а пошто је распад Југославије већ био почео, оптужени су за припремање оружане побуне с циљем рушења уставног поретка Републике Хрватске. Истрага је трајала неколико месеци, ослобођени су 1991. после договора Слободана Милошевића и Фрање Туђмана. Наводно, још је плаћено милион марака...

Борилачке вештине

Стевановић (36) био је мајстор борилачких вештина. Захваљујући томе је у Шведској стекао велики новац и великог пријатеља Аркана. Припадао је групи Арканових командоса, мада га неки извори сматрају припадником Државне безбедности (што не искључује ово прво), а неки чак кажу да је био агент војне контраобавештајне службе. У неким написима довођен је у везу с продајом оружја крајинским Србима...

У једној од читуља објављених после његовог убиства писало је и да је био "један од оснивача Српске добровољачке гарде".

Новцем донетим с ратишта покренуо је приватни бизнис: био је једини увозник ауто-гума "пирели", а био је и сувласник бутика "Репортер" у хотелу "Метропол". Често је пословно путовао у Италију, а једном приликом био је у групи дванаест пословних људи из Србије који су се срели с власником "Фијата" Ђанијем Ањелијем. Неки познаваоци подземља кажу да се Стевановић бавио и утеривањем великих домаћих и иностраних дугова...

Убијен је испред хотела "Метропол" 30. августа 1996. Као и обично, и тог дана је нешто пре 10 сати паркирао свој "фолксваген купе" испред бутика "Репортер" и запутио се у хотелску кафану да попије кафу.

За њим је кренуо млади необријани човек; у левој руци је држао путну торбу, а у десној "шкорпион" увијен у новине.

На пет-шест метара од улаза у хотел непознати младић је сустигао Стевановића, испустио торбу, бацио новине и у његова леђа испалио два кратка рафала. Аутоматски пиштољ имао је пригушивач и пуцњи се уопште нису чули.

Италијански потпис

Чула сам само "крк-крк", звук је био слабији него кад прође трамвај - описала је полицији оно што је чула продавачица из фри-шопа удаљеног само неколико метара од места убиства. Непознати ликвидатор је свој "шкорпион" убацио у торбу и ужурбано се упутио ка Правном факултету. Претпоставља се да га је тамо чекао ауто.

У новинским написима после овога спекулисало се да је Зорана Стевановића ликвидирала хрватска тајна служба јер је, наводно, дошао до списка свих сарадника које је контраобавештајна служба Хрватске имала на платном списку у Југославији. Други су, опет, у начину на који је убијен препознавали "италијански потпис"... Убица никада није откривен.

Разлог путовања

Увече 28. новембра 1990. Аркан, Зоран Стевановић из Београда и Душан Царић из Двора на Уни ухапшени су у Двору на Уни. Код њих је пронађена већа количина оружја. У истрази Аркан је изјавио да је на пут у Книн кренуо из авантуристичких разлога јер се управо "споречкао" са супругом (Наталија, прим. ред.) због њеног пута у Рим, оружје је понео јер је био изложен озбиљним претњама због ангажовања на неутралисању утицаја Војислава Шешеља и Вука Драшковића на Звездине навијаче и није знао да су бомбе праве.

Какву поруку је Путин послао агресорима прочитајте ОВДЕ.

Извор: Курир