Ердоган је утемељио и наоружао сиријску Ал-Каиду и њене подружнице како би терорисали сиријско становништво све док велики број њих није побегао из безбедносних разлога. Довољно је погледати датуме њиховог преласка границе за разумети да не беже од Асада. Штавише, с ослобођењем око 70 до 80% територије су се људи почели враћати у Сирију, али на владину територију.
Турска и Катар путем Ал-Џазире су криминалисали легитимну сиријску владу, иако она води стварну борбу против терориста наоружаних и финансираних од стране Турске у склопу америчке терористичке коалиције.
Окривио је сиријску владу за „избегличку кризу”, које према наведеним постотцима заправо нема, а они који су побегли раније су побегли зато што је Ердоган финансирао и наоружавао терористичке групе, такође подржане и од америчке коалиције
И на крају се одлучио користити мигрантима, које је приказао као “избеглице“, као оружјем за претњу, присилу и уцењивање држава ЕУ и Велике Британије, које су и саме у склопу америчке коалиције помогле стварању терористичких група.
И с овим је „аргументима“ турски председник синоћ био у Бриселу, где се састао с европским челницима. Ердоган је затражио већу потпору од НАТО пакта и Европске уније у рату у Сирији и за издржавање избеглица које је Турска примила из те земље. ЕУ се за сада суздржала и поручила како ће анализирати спроведбу споразума с Анкаром о мигрантима. Иако ЕУ Турској „дугује“ три милијарде од договорен шест, како Анкара готово ништа није направила у том смислу, а најновијом авантуром с „нападом“ на Грчку, Ердоган се довео у ситуацију да мало тога може тражити у Бриселу и једино што му преостаје је спроведба споразума из Москве, иако се то чини немогућа мисија.
Наиме, сиријска Ал-Каида је већ дала до знања да неће померати своје јединице и оружја у Идлибу, нити је споразум Турске с Русијом обвезује на било какву промену стратегије, а коначни циљ терориста Хаџат Тахрир Ал-Шама је „победа револуције и свргавање Асада“.
Турска је тражила помоћ НАТО пакта у Идлибу
„Очекујемо конкретну потпору од свих наших савезника у борби коју Турска води сама. НАТО се сада налази у критичној фази у којој нам мора показати подршку“, изјавио је Ердоган након састанка с главним секретаром НАТО пакта Јенсом Столтенбергом.
Ердоган је истакао „како ситуација у Сирији прети Европи и да ниједна земља ЕУ нема право равнодушно гледати на сиријску хуманитарну катастрофу“.
Додао је како је Турска једина земља у Северноатлантском савезу која се борила “на терену” с терористичком групом „Исламском државом“ и да је изгубила много својих трупа у овој борби. Колико је познато, Турска је у ограничени сукоб у Ал-Бабу гурала протурске исламистичке милиције, а своје је војнике држала у позадини, док је савезницима скупљених из разних терористичких група давала топовску подршку у борбама које су трајале од 10. децембра 2016. до 23. фебруара 2017. године, док је остала подручја ИД напуштла без борбе и повлачила се према југу. У то се време Турска фокусирала искључиво на курдске милиције, тако да приче о „великим борбама Турске против ИД“ синоћ нису наишле на разумевање турских НАТО савезника.
Столтенберг је са своје стране дипломатски позвао на примирје у сиријској провинцији Идлиб како би се олакшала испорука хуманитарне помоћи и заштитило становништво. Успут је оптужио сиријске и руске ваздухопловне снаге да „доводе у опасност животе мирних Сиријаца“, што је уобичајена реторика Брисела која Ердогана заправо и не занима.
Главни секретар НАТО пакта је такође рекао да савез подржава дијалог између Турске и ЕУ, те да верује да се може пронаћи решење за нову миграцијску кризу. Све ово је Ердоган већ чуо пре поласка у Москву, када је НАТО декларативно подржао Турску, али је јасно дао до знања да се неће мешати у сиријски сукоб, нити стати на страну Турске у борби против сиријске, а посебно не против руске војске.
Ердоган са представницима ЕУ
Након састанка са Столтенбергом, Ердоган се састао с председником Европског већа Чарлсом Мајклом и председницом Европске комисије Урсулом вон дер Лајен.
Турска, која је примила око 3,7 милиона сиријских избеглица, али они нису део новог мигрантског таласа, жели од Европске уније добити подршку за војну операцију на северозападу Сирије.
„Криза у Сирији, са својим безбедоносним и хуманитарним аспектом, претња је за нашу регију и за целу Европу. Ниједна европска земља не може дозволити себи луксуз да остане равнодушна“, рекао је Ердоган.
Међутим, перцепција европских челника се променила и нико не жели понављање 2015. године. ЕУ је с Турском 2016. закључила споразум према којем се Турска обвезала да ће задржати избеглице на свом тлу, а заузврат је ЕУ обећала 6 милијарди еура за њихово збрињавање.
До сада је Анкара добила 3 милијарде еура, док за остатак ЕУ тражи од Анкаре да престане подстицати мигранте на илегалне преласке у Европу.
Договорено је да ће високи представник ЕУ за спољњу и безбедоносну политику Жосеф Борел и турски министар спољњих послова Мевлут Чавушоглу анализирати спроведбу договора ЕУ с Турском из 2016. године тако да обе стране на исти начин тумаче тај споразум.
Председница Еуропске комисије је рекла да између ЕУ и Турске постоје разлике у ставовима, али да је разговор био отворен и конструктиван.
„Мигрантима треба подршка, Грчкој треба подршка и Турској треба подршка. Споразум из 2016. и даље вреди. Данас смо разговарали како спровести оно што није спроведено. Морамо доћи до заједничке дефиниције онога што недостаје, онога што је спроведено и онда спровести елементе који недостају. Јасно смо рекли председнику Ердогану нашу одлучност да напредујемо по тим питањима, али да то буде реципрочно“, рекла је Урсула вон дер Лејен.
Из одлагања доношења конкретне одлуке, јасно је да Европа неће пристати на Ердоганове уцене. Грчка јача своју границу, јер се до сада успело пробити око 500 људи. С грчке границе стижу вести да кријумчари људи под окриљем мрака непрестано организују илегалне уласке преко слабије чуваних делова грчке границе.
Тренутно је на турско-грчкој граници релативно мирно. Нема нових информација о сукобима миграната и грчке полиције, док десетине стотина миграната расплет ситуације чекају на граници у Турској, која их више не жели назад нити се намерава бринути за њих. Али ни Грци и Европска унија их неће примити.
Турски дневни листови су посветили врло мало пажње састанцима њиховог председника с челицима ЕУ и НАТО пакта у Бриселу. Дејли Сабах је објавио неколико редова о томе како ће се прегледати што је испуњено из споразума из 2016., али више од тога не наводи ништа. С друге стране, француски Ле Фигаро пише како се Европа мора сетити лекција из историје и схватити да нема смисла преговарати с Турском.
Укратко, пут турског председника у Брисел је био све само не успешан, што значи да је у неколико дана, од Москве до Брисела претрпео два тешка ударца.
Сада више и није проблем грчка граница, која је практички непробојна, већ Ердоган, који ће по повратку у земљу бити под огромним притиском коалицијских партнера из радикалне десничарске МХП странке и јастребова из свог АКП-а и могао би донети одлуке које ће додатно ескалирати ситуацију с Грчком и ЕУ, на једној страни, те обновити сукобе у Сирији на другој. Наравно, разуман потез би био признати грешке и почети доносити одлуке које ће бити у интересу Турске и њезиних међународних партнера. Питање је можемо ли се томе надати?
Прочитајте ОВДЕ шта се за то време дешава у Сирији.
Извор: logicno. com
