Од демонстрација "Боље рат него пакт" 1941. године до бомбардовања СР Југославије 1999. године, од првих демонстрација против режима Слободана Милошевића 1991. године до убиства премијера Зорана Ђинђића 12 година касније, све је то стало у март који као да је предодређен да буде месец писања историје нашег народа.
Демонстрације на улицама Београда
9. март 1991. године остаће уписан као дан када је због првих масовних демонстрација против режима Слободана Милошевића, тадашњи председник на улице Београда извео 10.000 демостраната и тенкове ЈНА.
Протесте је организовао и предводио Српски покрет обнове Вука Драшковића, тада најјача опозициона странка. Центар града био је опустошен током нереда, у сукобима је повређено је 114 особа, 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи, међу којима и Драшковић.
Погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код "Лондона" погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру ка групи демонстраната, док је Косовић страдао бежећи од демонстраната после пада са висине од пет метара код "Београђанке".
Своје незадовољство на улицама Београда изразили су грађани и 50 година пре овог догађаја, 27. марта 1941. када је одржан највећи антифашистички митинг у свету, а за циљ је имао поништавање потписивања протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту чиме је одређена даља судбина земље која се сврстала у противнике нацистичке Немачке.
Извршен је државни удар, а у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу. Велики масовни бунт упамћен је по паролама "Боље рат него пакт" и "Боље роб него гроб".
Овај потез је разбеснео Хитлера, па су Немачка, Италија и Мађарска су на ово одговориле инвазијом на Југославију, окупирајући и делећи њену државну територију уз асистенцију Бугарске. Резултат окупаторске поделе Југославије био је стварање италијанско-немачке сателитске државе познатије као Независна Држава Хрватска која ће такође приступити Тројном пакту.
Смрт српских државника
"Борба" Зорана Ђинђића и Слободана Милошевића почела је још током мартовских демонстрација 1991. године, настављена на оним које су одржане 6 година касније, током петооктобарских промена, а чини се да се судбина поиграла са двојицом политичара, па је и једном и другом уписан готово идентичан датум смрти.
Тај 12. март 2003. године остаће уписан као "дан који је уздрмао политичку сцену Србије и заувек је променио", када је извршен атентат на тадашњег премијера Зорана Ђинђића који је убијен на улазу у зграду Владе Србије.
Погођен је метком који је прошао кроз његово срце, а његова смрт проглашена је један час касније, "у 13:30 на операционом столу Ургентног центра".
Три године касније, али 11. марта некадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић преминуо је у притворној јединици у Шевенингену током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској и за геноцид у Босни и Херцеговини.
Према званичној верзији из Хашког трибунала умро је од инфаркта у својој ћелији. Према наводима истраге, Милошевићево срце стало је зато што се он није придржавао прописане лекарске терапије, него је прибегавао самоиницијативном узимању лекова.
Велики погром Срба са КиМ
У етничком насиљу између 17. и 18. марта, убијено је 15 Албанаца и 12 Срба. Озбиљно је повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је њих 20 повређено у нападима на путевима. Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су потпуно уништене или озбиљно оштећене. Потпуно је демолирано и спаљено 36 православних, верских објеката.
Према подацима УН у мартовском насиљу повређено је 954 лица, међу којима 65 међународних полицајаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага, апротерано је преко 4000 Срба.
Судбина 24. марта
Овај датум у нашој историји остаће уписан као судбоносни, јер су се 24. марта, с разликом од 58 године нашој земљи догодила два догађаја, приступање тројном пакту 1941. године, а потом и агресија НАТО пакта која је почела 1999.
Те 1941. протокол о приступању су у Бечу потписали председник владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић с једне стране, а министар спољних послова Рајха фон Рибентроп, италијански министар спољних послова гроф Ћано и јапански амбасадор генерал Ошима с друге стране.
Пола века и још коју годину више касније, на овај дан почели су ваздушни напади НАТО на Савезну Републику Југославију (СРЈ) који су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи.
У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе…
На овај дан Србији се чак 4 пута мењала историја
Тај 24. март 1999. године остао је забележен у меморији највећег броја грађана Србије. Међутим, бар четири значајна догађаја, који су одлучивала о судбини Србије, догодила се 25. марта.
На овај дан велики жупан Стефан Немања одрекао се престола у корист средњег сина. Власт и титулу великог жупана Рашке је предао Стефану, у договору са византијским царем Алексијем ИИИ, чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен.
Остаће уписано и да је 25. марта 1941. године Краљевина Југославија приступила Тројном пакту Немачке Адолфа Хитлера, Италије Бенира Мусолинија и Јапана Тоџоа, али је споразум поништен 4 године касније, пошто је изведен војни пуч.
Према никад потврђеним информацијама, председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман се на тајном састанку у Карађорђеву 25. марта 1991. године договорили о подели Босне и Херцеговине и рушењу реформске Владе Југославије, на челу с председником Антом Марковићем.
Један од извора који наводи да се тајни сусрет Милошевића и Туђмана заиста догодио, јесте Стјепан Месић који је сведочио да су Милошевић и Туђман насамо разговарали.
Кад су се њих двојица вратили из Карађорђева, Туђман је ушао у собу и рекао: “Рашчистите одмах столове, дајте карте.”
- И тада је Туђман објаснио шта Милошевић предлаже. Рекао је да Хрватској предлаже бановинске границе плус Цазин, Кладушу и Бихаћ. Пренео је што му је тачно рекао Слободан Милошевић. Рекао је: “Фрања, ти узми Цазин, Кладушу и Бихаћ, то мени не треба, то је такозвана ‘турска Хрватска’” - сведочио је Месић.
Још један догађај који се догодио 25. марта остаће уписан великм словима у нашим подсетницима, ато је распуштање Јединице за специјалне операције (ЈСО), у којој су били и осуђени за убиство српског премијера Зорана Ђинђића.
Јединица за специјалне операције основана је 1996. године. Била је саставни део ресора Државне безбедности МУП - а Републике Србије, а за команданта је постављен Милорад Улемек Легија, бивши припадник француске Легије странаца и официр Српске добровољачке гарде. После убиства српског премијера 2003. године, проглашено је ванредно стање током гог су као помагачи, али и директни извршиоци ухапшени припадници ове јединице.
Осумњичени као главни у организовању убиства премијера били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, и припадници земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.
У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници земунског клана. Ова хапшења су, такође, помогла у разјашњавању бројних убистава која су се десила раније.
Вучић и Тачи тајно договорили поделу КиМ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
