Прича о српској набавци система „Панцир С-1“, датира из 2018. када се почело навелико причати да је Србија купила овај хибридни противваздушни систем. Рокови испоруке су били тад како је описано веома кратки, па се спомињало и да ће први примерци стићи у пакету са посетом руског председника Владимира Путина Србији 19. јануара 2019. године. Међутим, завршило се посетом, али се споменуло и да је било речи о куповини овог система за Војску Србије.
Медији блиски владајућој гарнитури наставили су причу о „Панциру“. Било је ту свакавих прича, па и погрешних назива. Неки медији су из њима знаног разлога назвали „Ц-1“, што се једино може објективно протумачити да је неко ознаку „С“ написао ћирилицом, па одатле неко пермутовао и назвао „Ц“, траје већ неколико месеци.
Да се нешто заиста кува и да је Србија близу куповине артиљеријско ракетног система „Панцир С-1“, схватило се кад су објављене слике и видео прилог са војне вежбе „Славенски штит 2019“, чији први део је био реализован у Русији, када су српски ракеташи, иначе одабрани припадници 250. ракетне бригаде први пут приказани за командама, овог тренутно најекспониранијег „хибридног“ противваздушног система, који је већ имао своју борбену употребу у Сирији, али и у Либији на страни Либијске националне армије. Други део вежбе „Славенски штит 2019“ реализован је новембра прошле године, на аеродрому Батајница, када се по први пут у Србији појавио „Панцир С-1“ и део ракетног система С-400, али и на полигону Пасуљанске ливаде, где су српски ракеташи, на пристиглим „Панцирима“ извели само артиљеријско гађање из топова. Иако је било доста спекулација и нагађања, да је под маском вежбе заправо Србији достављена батерија „Панцир С-1“, показало се да то није било истина, јер су системи били враћени у Русију.
Такође, набавка система ПВО „Панцир С-1“ изазвала је и изазива праву хистерију у региону, гору од вируса корона. Посебно су предњачиле три суседне земље Хрватска, Бугарска и Босна и Херцеговина.
Од тренутка кад се сазнало да је Буграска дала зелено светло да испорука батерије „Панцир С-1“ буде обављена кроз бугарски ваздушни простор и кад је први транспортни авион са борбеним системом и помоћним возилима слетео на Батајницу уследио је медијски бум. За то се побринула невладина организација „Атлански савет Бугарске“, која је апеловао да бугарска влада забрани испоруку „Панцира С-1“ јер тиме Србија изазива нестабилност у региону и да ракете овог борбено система су директна претња летелицама алијансе. По некој вокацији у причу око испоруке „Панцира С-1“ укључио се и Глас Америке. Медији близак америчким властима посебно Стејт департменту, али и организацији Аталнски савез који је усковитало медијску прашину на ову тему.
За причу се побринуо пензионисани командант Еропске команде НАТО (ЕУЦОМ) геенерал потпуковник Фредерик Бен Хоџис, творац чувеног „НАТО Шенгена“, када су му на војном аеродрому у Румунији затражили пасош и у њега лупили печат. Хоџис је такође док је био на војној функцији говорио да је сукоб НАТО и Русије на границама Балтика вероватан. Управо под његовом командом број вежби унутар саме алијансе је био повећан.
„Верујем да Србија на много бољи начин може да улаже драгоцена средства, изграђује инфраструктуру и отвара радна места, што би младим грађанима Србије градило веру у бољу будућност. Уместо што купује скупе оружане системе против непостојећих претњи из ваздуха“, кратко је прокоментарисао генерал Хоџис, после испоруке првог дела руског противваждушног ракетног система „Панцир С“, који је Србија купила од Русије.
Генерал је очито био заборавио да у време његовог командовања српски ракеташи су имали на полигону Шабла у Бугарској војне вежбе, где се вежбало са чланицом НАТО Бугарском, која у свом наоружању и даље има ракетни систем С-300, док га Србија нема.
Наредног дана у причу се укључио и Стејт департмент са апелом:
„Позивамо све наше савезнике и партнере да одустану од трансакција са Русијом које би могле да доведу до увођења санкција под Законом о супростављању америчким противницима кроз санкције (ЦААТСА)“.
Опет Глас Америке је навео у наставку изјаву:
„У разговору са високим владиним званичницима смо више пута изразили забринутост због куповине руске војне опреме од стране Србије, укључујући и куповину система Панцир“, навео је том приликом портпарол Стејт департмента.
Наравно, да се САД и НАТО оштро противе испоруци „Панцира С-1“ се појавило и у делу домаћих медија, посебно оних с титулом „опозиционих“ да ће Србији бити уведене санкције, да Србија куповином наоружања руши војни баланс који је успостављен 1996. Ова прича почела је да се закувава приликом посете Томаса Зарзецког, високог званичника Стејт Департмента који руководи Радном групом 231 задуженог за примену санкција према руском безбедносном сектору и онима који с њим сарађују.
Наравно у целу причу опет је укључен „Панцир С-1“ иако су Американци инсистирали искључиво на питању С-400 и потврђивања навода који су се појавили у медијима, да је Русија на Батајници оставила део система С-400 пошто током вежбе је и део српских посада прошао обуку на овом систему. Додуше заборављено је да се каже да ни комплетан дивизион није био на војној вежби. Према сазнањима Војнополитичке осматрачнице Американци јесу се распитивали шта је с тим системом и да ли Србија планира да набави овај ракетни систем за ПВО и ПРО у будућности. Наравно од целе приче није било ништа, пошто су и Американци имали податке јер су током вежбе пуна два дана авиони намењени за прикупљање информација летели уз јужне из западне границе Србије прикупљајући информације о С-400, који је стигао на Западни Балкан, да неће бити купљен.
У целу причу укључио се и српски зет Метју Палмер помоћник државног секретара САД и изасланик за Западни Балкан, који је поновио тезу о санкцијама Србији, ако настави да купује руску војну опрему. Да неке ствари нису превише чисте у Стејт Департменту и где се отворено конфротирају Трампова и она популарно звана „дубока држава је посве јасно“. Прича и уверавања да Руси праве војну базу у Србији се опет показала као мит, да о С-400 нема ни говора о куповини такође и да Србија не гледа НАТО као претњу и да се настављају програми који су започети донекле је смирило страсти.
За хладан туш побринуо се НАТО који је исто контактиран, овај пут од Слободне Европе како гледа на наоружавање Србије. Многи су веровали да ће НАТО подићи прст и запретити Србији због батерије ПВО система „Панцир С1“ с чиме је угоржена НАТО авијација и авијација војски региона
„Србија има право да слободно бира своје политичке и безбедносне аранжмане. НАТО и Србија су блиски партнери и ми смо посвећени јачању нашег партнерства са Србијом, уз пуно поштовање њене политике неутралности“ После ове изјаве уследио је тајац. Разни Аталаснки фондови, пензионисани генерали упрегнути у медијску машинерију да Србија војно угрожава НАТО чланице пала је у воду.
Додуше било је критика да Србија као будући кандидат за ЕУ треба да усклади своју спољњу и безбедносну политику са званичним Бриселом стоји. Међутим да у самом Бриселу има много шумова од мигрантске кризе, до политке проширење и модела јер је цела прича неизвесна после серије политичких земљотреса у ЕУ администрацији, многе ствари остају на чекању, а Србија и онако вешто користи такав маневарски простор за вођење своје политике, коју неки ократкеришу као одличну, а неки штетну.
Елем, у сваком случају НАТО својом изјавом налио је кофу хладне воде, на пламен који је почео да тиња и угасио га. У преводу док сте неутрални и док са нама имате одређене аранжмане купујте шта желите, а кад одлучите и ако одлучите да уђете у НАТО, онда ће те играти по нашим правилима.
Там, там бубњеви из региона
За разлику од НАТО, ставова ЕУ и Стејт департмента у региону ситуација је у почетку дигла поприличну прашину, међутим како се све поклопило са појавом корона вируса и у региону некао је све пало у запећак, али не задуго.
Опет су гласине постале доминантне, више него реалне информације. За то побринули су се поједине хрватске војне групе на друштвеној мрежи Фејсбук, где је уследила тотална хистерија око српске набавке ПВО система „Панцир С-1“ која и даље траје. Ту се могла прочитати цела плејада занимљивих коментара о томе да ће „Панцир“ бити постављен на границу са Хрватском, да се спрема напад на Вуковар, па до тога да Хрватска треба под хитно да тражи и купи од Вашингтона чувени вишецевни бацач ракета МЛРС са ракетама АТЦАМС Блок ИИ са којим би српски панцири били моментално збрисани са лица земље. Било је ту више предлога од који су неки укључивали и уништење беспилотним летелицама и убацивањем специјалаца који би елиминисали Панцир.
Посебно занимљив текст дошао је из пера др Маринка Огореца, иначе једног од првих хрватских војних изасланика у Руској Федерацији 2000-2004 који је написао за сајт Војна повијест о испоруци Панцира С-1 Србији. Осим главних података о „Панциру“ занимљива је једна Огорецова поставка коју преносимо:
„Набавка система „Панцир С1“ за потребе српских оружаних снага у великој мери нарушава симетрију односа снага на југоистоку Европе и пред Републику Хрватску (односно њезино челништво) ставља озбиљну безбедносну дилему -због чега је Србији потребан толико софистициран (једанко тако веома скуп) систем ПВО? Сама констатација како се „првенствено ради о одбрамбеном систему“ није сасвим тачна, јер доктрина, намена система дефинише његову дефанзивну или офанзивну сврху. Конкретно у овом случају „Панцир С1″ свакако је одбрамбеног карактера уколико се користи за заштиту виталне критичне инфраструктуре (нпр од могућег терористичког напада из ваздушног простора), међутим уколико служи за ПВО заштиту нападних оклопних колона српских оружаних снага, онда је његова заштитна улога у функцији агресије и никако се не може наведи одбрамбеном. Потребно је напоменути како техничке и тактичке особине овог система и његова мобилност и проходност на тешком терену подједнако омогућва обе улоге и агресивну и одбрамбену“
Занимљиво запажање високог хрватског стручњака за безбедност и бившег официра ЈНА, ЗНГ, а касније и Хрватске војске. Додуше остали смо ускраћени за одговоре на пар питања: Како набавка једне батерије система „панцир С1“ ће нарушти симетрију у региону?
-Да ли један батерија вреди као цела бригада по ватреној моћи да ће путујући с озиром на малу дубину Србије ићи од границе до границе и обарати летелице чланица НАТО пакта, или користи за претњу суседним државама да у случају да не испуне захтев Београда кренуће масовни напад панцирима у овом случају Хрватску, чланицу НАТО и ЕУ, којој и Србија бар декларативно тежи.
– Зашто је Србији потребан овако софистицирани систем, пита се Огорец?
Пошто је ђак екс ЈНА Огорец би вероватно морао да зна да је последњи ПВО систем набављен за средње висине 1975, а за ниже почетком 1980 тих. Тадашња ЈНА покренула је и развој модернизованог система ПВО Стрела 10МЈ, из кога је током рата настала хрватска модификација под ознаком „Стријела 10 ЦРО“. У периоду од 1991, а посебно 1999 Србија се нашла пред великим изазовима посебно је био значајна агресија НАТО пакта или бомбардовање, што зависи ко више воли један од та два назива. Гро технике је било дотрајало, резервних делова је било мало, исправност технике је била на крајњим временским и техничким ресурсима, па се налагала потреба за куповином нових ПВО система. Свакако на одлуку о набавци па и Панцира, о томе ће бити речи нешто касније имала су и та искуства, да је потребно имати софистицирани систем спреман за брз одговор против оружја високе прецизности. Као у свему, тако и у овоме значајну улогу имала је политика, па је набавка нових ПВО система остављено за нека срећнија времена. Истина јесте да је с Вучићем прича покренута с мртве тачке. Додуше ПВО захтева велику количину новца и набавку не само ловачких авиона и ракетне технике него и осматрачких система и њихово увезивање у јединиствени командно информациони систем. Да ли ће уследити нове набавке или је ово био предизборни маркетинг остаје да се види, мада се неке ствари већ назиру испод димне завесе.
Трећа ствар која Огорецу смета у овом случају је могућност да оклопни и механизовани батаљони у саставу ВС имају овакав систем посебно оклопне колоне тј „нападне“. Додуше остали смо ускраћени за одговор кога ће то Србија напасти када је у окружену чланица НАТО пакта?! Кад би сваки напад, па и потенцијални проузроковао активацију члана 5. североатланске алијансе. Према оном што је познато управо за ПВО заштиту оклопних једница користиће се француски мистрали који би требали да се уграде на систем ПАСАРС. Прича о томе како би Панцири могли да штите оклопну колону биће такође речи касније.
Огорец такође потенцира причу о проходности Панцира која дефинише његову офанзивну и дефанзивну улогу остало је једино да утврдимо још по ком плану и идеји макар теоретески би Србија панцирима напала Хрватску опет да поновима чланицу ЕУ и НАТО.
Интересантно је да је Србија навела односно њени војни функционери да је систем купљен у правасходној намени да замени дивизион ракетног система Нева поред Београда. За сада јасног и прецизног одговора како то ПВО шире зоне Београда угрожава Хрватску и у ком облику?! Спомиње се и С-400 међутим како ствари стоје та прича да ће Русија дати Србији С-400 не стоји, а још мање да ће бити продат по повољним ценама иако још увек и не знамо нити ћемо знати колико је из буџета одвојено за ову набавку.
Друга мало фантастичнија прича долази из Босне и Херцеговине, државе растрзане унутрашњом политичком борбом, где се мало по мало повлачи тема о новом рату иако је државу из оба ентитета због безперспективности и затворености напустио највиталнији део становништва. Посебно интересантна је теза неких кургова у Сарајеву да заправо Србија куповином „Панцира С-1“ и хеликоптера Ми-35 са Москвом води хибридни рат против БиХ!
Опет се провлачи иста прича да ће Србија „Панцирима“ напасти БиХ како би Републику Српску припојили Србији. Остало је нејасно као ће чудесна батерија моћи да елиминише живу силу Оружане снаге БиХ и обрачуна се оклопним јединицама, тенковима и заштити специјалце, а по потреби и очита буквицу ЕУФОР и НАТО. Успутно спуштање хеликоптера Блек Хок и АХ-64Е Апач је имало своју чар са тврдњом да ће они очитати лекцију панцирима и збрисати их са лица земље. Остало је нејасно и у овом случају како набавка нових ПВО система за одбрану српске престонице утиче на Сарајево. Можда после овог текста неко и појасни тај фантастични план на релацији Београд- Москва и дејство чудесне батерије Панцир
Набавком система „Панцир С1“ додуше не као претњом бавила се и Словенија. Српске панцире споменуо је бивши начелник Војне обавештајне службе, у смислу да Словенија треба да набави један модеран и сличан систем за своју заштиту. Наиме, на страницама овог блога била је покренута прича о батерија ПВО система Роланд и покушају Словеније да изгради модеран ПВО, што је пало у запећак тежњом градње две средње батаљонске борбене групе за експедиционо деловање где се ПВО па макар и за ниже висине и не спомиње. По овом екс функционеру српска набавка „Панцира С-1“ треба да буде пут којим би и Словенија требала да опреми своју ПВО. Али пошто је Словенија једна од најлојалнијих чланица НАТО упркос свим изазовима пред овом организацијом, набавка ПВО система Панцир, уопште руских остаје мисаона именица.
Прича о Панциру није почела са Вучићем
Међутим, мало њих је знало да је прича о „Панциру-С1“ свакако старија и да све није баш почело са Александром Вучићем, него да је преисторија жеље да се набави један овакав хибридни ПВО систем мало дужа и да датира још из почетка 2000-тих година, а онда и од осамостаљења Србије, када се разматрало каква треба бити будућа ПВО Србије. У једном од радова који се бавио структурирањем новог система ПВО Србије које треба увести споменут је и „Панцир С-1“.
„Према просторној величини ратишта, броју стратегијских објеката на ратишту као и других значајних објеката род АРЈ ПВО треба опремити и организовати у: 1 бригаду ПВО са три ракетна дивизиона РС ПВО типа „С-300“ и 9 ракетних батерија ПВО типа „ТОР“; 4 средња ракетна пука ПВО типа „БУК-2М“ са по три ракетне батерије типа „ПАНЦИР“; ЛПРС ПВО за ПВО јединица КоВ типа „ИГЛА“; системом ПВО једница КоВ „ПАНЦИР“. Све ове снаге морају да буду у систему ПВО територије, а обуку, припрему за рат и употребу у рату регулисана по начелу командовања у ПВО „један простор ПВО један командант“…“
Наравно, овај предлог је остао мртво слово на папиру скоро пуних 12 година. Србија јесте добила „Панцир С-1“ с чиме ће значајно ојачати своје капацитете ПВО и коначно после 45 година у оперативну употребу увести нове системе ПВО. Да ли је цифра набављене технике недовољна? Да. Да ли ће се у будућности очекивати можда нове набавке иако ће комшилук негодовати? Вероватно?! Да ли ће остати на једној батерији или ће уследити набавка још две или три батерије, такође спада за сад у нагађање резервисано за дужи временски период.
Полиција еврпских земаља стиже на грчко-турску границу уз српске ратне песме! Више о томе ОВДЕ!
Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
