Предраг Кон је гостујући у специјалној емисији РТС-а о корнавирусу рекао да смо завршили другу недељу са 103 случаја, без иједног смртног.
"Укупно гледано није тако лоше, било би идеално када би се тако наставило. Ако знамо да је 12. дана почео пораст оболелих, било их је 15, потом 17, да би трећег дана од тада било 14 оболелих. Иако се очекивало да ће ићи константно узлазно, то се није догодило. Убрзано повећање броја заражених је очекивано, али се то убрзање није догодило", рекао је Кон.
Истакао да је трећа недеља једна од кључних, највише због мера које су уведене да би се обуздало ширење вируса. Уколико се покажу као добре, смањиће се обим епидемије.
Укупан број акутно-респираторних обољења је у паду од тренутка када је уведено ванредно стање у земљи, па се поставља питање да ли криза може да прође до следеће седмице?
"Не, ми морамо да изгурамо епидемију. Ми је само развлачимо, то је једноставно. Али морамо да знамо да ли мере дају резултате. Ако дају, онда само треба да се наставе. Несумњиво је да ће трајати још шест недеља у режиму као што је овај", нагласио је Кон.
Најстаријима је потпуно забрањен излазак из кућа, јер представљају најризичнију групу, док је уведена и забрана кретања свих људи од 20 часова до 5 ујутру.
"Служим се искључиво мерним сегментима и они потврђују да мере делују и да се циркулација свих вируса смањује. Ако је ту и коронавирус и његова циркулација се смањује. Ако смо га тражили месец дана раније, а открили га 6. марта, вероватноћа је и да је постојао раније, али не у мери у којој су неки лекари мислили. Морамо да објаснимо је неопходно све што је примењено", рекао је Кон.
"Укупно је 500 случајева"
Упркос мерама, много људи време проводи напољу што аутоматски значи да се повећава ризик од ширења.
"Ако смо доказали 103, песимисти мисле да га има 10 пута више. Оптимисти као што сам ја, пет пута више. Укупно 500 у целој Србији по мом мишљењу или око 1.000 случајева. Ако се то распрши по целој Србији, да урачунамо да је трећина заражених у Београду, па на то додамо оне који су шетали... Не можемо тачно да кажемо колико њих носи коронавирус", наводи Кон.
Једна од основних недоумица код људи јесте то шта треба радити да би се ризик од заразе умањио.
"Треба да поштујете мере и препоруке. Све оно што причамо. То је једноставно да имамо у свести, то је свима нама јасно сада. Не постоји човек који не зна да постоји коронавирус у Србији. Сви то знају, сваки појединац. Шта то значи? Ако хоће да се заштити, зна да мора да чешће пере руке него раније. Дневно се лично подсетим да треба суздржати жељу за додиривањем лица. То сви раде, посебно они који носе наочаре. Онда кажем себи да оперем руке пре тога", каже Кон.
Маске делотворне само у затвореном простору
Епидемиолог је потврдио да нема потребе носити заштитну маску напољу, већ да су оне делотворне само у затвореном простору.
"Кад изађемо напоље, на отвореном носити маске нема много смисла. Ако улазимо у превоз, затворене просторе и продавнице, тада то има смисла онда када вирус почне да циркулише. Сада можемо да тврдимо да је вирус почео да циркулише. Сада откривамо случајеве који немају везе са онима на почетку, када су је донет и други су заражени. Имамо четврту генерацију и случајеве који немају никакве са тим", каже Кон.
Најавио је и повећање броја тестова, али ће они бити организовани само за оне који већ имају симптоме неке од плућних болести.
Најтежа ситуација тренутно је у Италији, где је број смртних случајева премашио онај у Кини, као и у Шпанији, која је постала ново жариште коронавируса у Италији. Епидемиолози и здравствени радници су из искустава других земаља, али и претходних епидемија, могли много да науче.
"Ми већ јесмо применили нека искуства. Само увођење ванредног стања и мера је нешто што је већ уведено пре повећања броја заражених. Није то кинеско искуство, они су то почели месец дана касније. Није иста ситуација. Ми пратимо крајње интензивно ситуацију у Београду. Имамо у Кикинди нешто већи број тежих случајева. Моја пажња је усмерена на Кикинду. Зна се да се у Београду најлакше ширити вирус, јер је највећи град", каже Кон.
У Италији је дошло до катастрофалне ситуације, јер је вирус ушао у здравствене објекте.
"Мора се схватити да је ово борба за очување здравственог система. То је искуство које имамо из Италије. Колабирање и крајње пропадање здравственог система за тако кратко време последица је уноса и распрострањености вируса у болницама. Заражени су здравствени радници који су наставили да шире вирус и инфицирају друге пацијенте. Није извршено одвајање пацијената, све је то овде урађено", додаје Кон.
Потврдио је и да ситуација више не захтева тестирање потенцијалних случајева, већ само оних за које се верује да су заражени.
"Праћење тока и правовремено реаговање на неке нове изазове. За сада не видимо ништа друго него што смо до сада радили. Када је број прешао 100, тешко је да пратимо све контакте, али ћемо наставити да пратимо све оне контакте које можемо. Нећете бити тестирани ако сумњате да сте били у контакту са неким. Бићете тестирани само ако буде доказано да та особа има вирус и ако добијете неке симптоме", закључио је Кон.
Љајић: Боримо са правим вирусом и лажним вестима
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да се "боримо са правим вирусом и лажним вестима", као и да је заједничко и једном и другом што су невидљиви противници и додао да је једна од лажних вести та за несташицу горива.
"То је фрапантно да сви колико год се трудили да кажемо да је стање на тржишту стабилно више да се верује неком ко ће на Твитеру да напише је криза са горивом и да се створе колоне возила на пумпама", додаје Љајић.
Када је реч о гласинама како ће радити продавнице, Љајић каже да све трговине, апотеке, пијаце, тржни центри раде ограничено. Дали смо препоруку и Влада ће усвојити закључак да продавнице најраније почну да раде у 7, а најкасније да се затворе у 18 часова, каже министар.
"Видећемо да ли ће бити потребе за рестриктивнијим мерама, ако сви будемо дисциплиновани неће бити разлога да се уводе нова ограничења", каже Љајић.
Ресторани и кафићи раде до 18 часова, а министар наводи да ако буде забране рада ресторана размишља се могућности да се орјентишу на доставу хране.
На питање када ће бити маски, Љајић каже да мисли да ће тај проблем врло брзо решити и да до уторка стиже 10 милиона маски из Кине.
Истиче да се многи локални произвођачи из области текстилне индустрије се преоријентишу на прављење маски, као и да је почела да ради највећа фабрика у Кини која је производила маске, а која због коронавируса није радила, и да су наши добављачи већ тражили прве испоруке.
На Влади смо одлучили да уместо ограничавања цена за дезифинкациона средства, маске и заштитну опрему да ограничемимо марже. "Очито да цена не може да буде иста као пре 5. марта, јер је дефицит на светском тржишту", рекао je Љajић.
Сви који желе да пријаве неправилности што се тиче заштитне опреме могу да се јаве на број телефона 011/26 99 610.
"Највећи део робе у радњама, магацини пуни брашна"
Сваки дан обилазим десетак различитих трговина и с обзиром да добијам пуно различитих вести да нема робе, највећи део робе је у радњама и на рафовима, каже министар.
"Мали проблем је код брашна, јер не могу радници да из магацина допреме до радње због велике тражње", каже Љајић и додаје да брашна има, магацини су препуни.
Произвођи брашна кажу да 350 тона брашна дневно испоручују, дупло више него иначе.
Проблем је са квасцем, нема га, јер немамо домаћи призводњу и увози се. "Очекујемо чак и сутра неке увозне испоруке квасца и биће га у радњама", додаје Љајић и истиче да све остале прехрамбене робе има.
Да ли ће бити репро материјала за производњу, Љајић истиче да су све земље затвориле границе и ограничиле промет, али ниједна није обуставила превоз робе и то је један неписан договор да конвоји са робом и сирвинама могу да несметано да прођу.
"Наша привреда би стала. Ово јесте борба за здравље људи, али и за здравље економије да што мање последице буду", рекао је Љајић и додао да ћемо свакако бити дебело оштећени.
Страх нормална реакција, не треба да прерасте у панику
На питање како убедити некога да треба да се бори са противником кога не може да види, директорка клинике "Лазе Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић каже да нема много убеђивања – страх генерише непознато и оно што је невидљиво ипак видимо да прави неке последице.
"Страх некада може да буде и користан, то је нормална реакција у свим опасним ситуацијама које могу да нам угрозе физички интегритет", каже Сташевић Карличићева и додаје да треба смањимо страх и да не дозволимо да прерасте у панику, посебно не масовну панику.
Због тога је, како каже, важно релевантно информисање са правих извора као што су сајт Минстарства здравља, Иститут "Батут" и Светска здравствена организација, као и да слушају савете релевантних стручњака.
"Треба се упознати са природом болести и мерама које треба да се предузму како би се контролисало ширење болести", каже Сташевић Карличићева и наглашава да треба дисциплином да победимо нашег невидљивог непријатеља.
Истиче да смо ми навикли да у тешким тренуцима збијемо редове, али да у овој ситуацији то значи да појединачним примером помогнемо и будемо дисциплиновани.
"Збити редове не значи увек само конкретан физички контакт, потребно је сада збијање редова у смислу да смо солидарни, одговорни и да нашим појединачним понашењем помогнемо да здравствени систем функционише добро", каже Сташевић Карличићева.
Навикли смо да треба бити близак, да се треба загрлити и руковати, а сада је тешко савладати ту потребу.
"Тешко је мењати старе навике и то изазива страх, страх од одвајања од претходног начина живота, али упорношћу и стрпељењем и то можемо да коригујемо", наводи Сташевић Карличићева и наглашава да је важно да сви имамо личну одговорност да контролишемо епидемију.
Истиче да су уплашеност, анксиозност и депресија нешто што је очекавано у овом тренутку.
Указала је да је савет свим грађанима да се баве конструктивним активностима, да се не оптерећују целодневним прикупљањем информација посебно не са друштвених мрежа које дижу тензије.
На питање колико често треба да се чујемо са најближима, каже да што чешће то боље. "Само сазнање да је неко од наших блиских и вољених добро, да је здрав значи нам пуно и подршка је јако битна, што више добрих контаката", рекла је Сташевић Карличићева.
Што се тиче старих, они су дефинисани као група где је усмањеност чешћа, а ово је ситуација која их још више може учинити усамљеним.
Истакла је да су ту контакт центри за лечење усамљености, страха и анксизности и да на број телефона 0800/309309 потпуно бесплатно сви могу разговарати о кризама у којима се нађу.
"Још увек може да буде и горе"
Кон је потврдио да је био спреман на ситуацију овог обима, као и да тренутна слика није најгора.
"Како да не. Једноставно, то је нешто за шта се ми припремамо у овом послу. Баш оваквих размера надао сам се да нећу имати прилике да видим. Још увек може да буде и горе, да вам кажем", додаје Кон.
"Нема спортова у наредних месец и по дана"
Када су у питању деца, Кон истиче да она једноставно траже одређену социјализацију и дружење.
"Мој чврст став је да им то треба обезбедити. Уз константну контролу родитеља. Двоје-троје деце је нека горња граница, не треба да их буде више на једном месту. Озбиљан проблем су тинејџери који покушавају да играју одређене спортове напољу. Не волим што то морам да кажем, али у следећих месец и по дана, нешто тако је немогуће", каже Кон.
Мрежа јако оптерећена
Будући да људи много више комуницирају телефоном и да су на интеренту, министар каже да је мрежа јако оптерећена.
"За време кључних обраћања председника о увођењу ванредног стања дупло већи саобраћај је био него током Нове године", наводи Љахић.
Указао је да су инжењери свих оператера радили на проширењу капацитета. "Уверавају ме да су капацитети максимално проширени и да не би требало да у будућности буде већих проблема и преносу података и позивима", закључује Љајић.
Два кризна периода
Сташевић Карличићева каже да постоје две кризна периода.
"Први период који је период напетости и страха и панике. Следећи кризни период је након месец, месец и по дана, када ћемо већ моћи да говоримо и о неким депресивним стањима", закључује Сташевић Карличићева.
Курти лети из фотеље, руше га Мустафа и Харадинај! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: РТС
