Шта се догодило у 11:12?
Живот! Догодио се живот. Иако чврсто верујем да људи сами стварају околности, постоје околности на које људи, ма колико желели, не могу да утичу. Такве околности стварају људе. Догодио се живот и догодили су се људи. Паметнији, мудрији… Нажалост, не могу да кажем и срећнији.
Како изгледа живот без љубави?
Зар је то живот? Мислим да је живот без љубави раван смрти али не бих знала тачан одговор. Спадам у оне оптимистичне лудаке који у свему виде љубав.
Шта је био Стрелин највећи „грех“?
Вера да је сваки загрљај дом, свака лепа реч добра намера а живот љубавни роман какве је као тинејџерка читала. Стрелин највећи „грех“ је зло других људи које се преломило на њој. Усамљеност, рањив его, бес, нагомилана и спутана бол која води бунту и инату… То је свакако Стрелу одвело путем пакла али не могу да кажем да су то њени греси. Све набројано је само производ сломљеног срца једног детата које није имало некога ко би га подигао када падне, већ је само научилио како да устане крвавих колена и одраних лактова.
Шта као аутор највише замераш Стрели, а шта мислиш да би она замерила теби?
Толико сам је заволела да ми је тешко да јој било шта замерим. Ако баш морам, замерам јој срљање. Срљање по сваку цену, ударање главом о зид. Исто то би и она мени замерила јер чињеница је да обе, у неком тренутку, разбијемо или главу или зид. Чешће главу. Сличне смо Стрела и ја по борбености и тежњи за истином али оно што нас разликује је количина лудости. Стрела иде до краја, по сваку цену. Тамара је научила да рационализује поједине ситуације и процени исходе. Тамара је ипак научила да закочи, да неки зид заобиђе или прескочи.
Какве секунде прижељкујеш да ти се догоде, а које ране желиш да зацеле?
Верујем да ми писци много тога научимо док стварамо. Најпре о самој теми, потом и о себи. Роман 11:12 ме је научио да не прижељкујем секунде. Прижељкујем време које стоји, сатове којима казаљке не раде. А ране… Њих пуштам животу. Вреднији је од сваке ране и живот заиста, лечи све.
Шта је то што повезује Стрелу и Марину, што на први поглед не примећујемо?
Личне невоље због којих су постале снажне жене. Немогућност да живе у незнању. Немогуђност да сведоче неправди. Потреба за истином већа од њих самих. Читаоци ме често питају зашто је прича испричана из два угла, из угла Марине и Стреле. Моја идеја је била да роман има две наизглед различите хероине које ће поред приче о борби за истину и правду, између редова испричати и причу о пријатељству, емпатији и женској солидарности.
Извор:Правда
