Када су у 2. веку град освојили Римљани, преименован је у Сингидунум. Под римском влашћу Сингидунум је имао своју самоуправу, а статус му је био сличан статусу који су имале колоније. Грађани који су га насељавали нису имали право да учествују у политичком животу за разлику од римских држављана. С друге стране, били су у обавези да плаћају порез.
Под влашћу Византије, у 6. веку име прелази у Велиградон. Цар Јустинијан изграђује и обнавља ову територију коју су после римског периода разорила варварска племена: Хуна, Гота, Визигота… Град достиже тешко очекивани миран период, али ни овога пута не задуго.
Авари пале и уништавају Велиградон који уступа место данашњем називу, доласком Словена (средина 7. века). Београд како само име каже, Словени су му дали по светлој боји камена којом је изграђен. Назив се привремено устаљује и никада се више не губи у потпуности. У међувремену ће се појављивати друге варијанте, али је народ са ових простора у периоду од 9. до 11. века и даље своје станиште најчешће називао словенском варијантом, Београд.
Краткотрајно, биће познат и под латинским именом Алба Граека. Бугари ће, за време своје владавине име променити у Алба Булгарику. Под Угарима ће, такође, уследити више варијанти: Фехервар, Нандоралба и од 14. века Нандорфехервар који такође алудира на белу боју. Једно време ће носити немачка имена: Веисенбург као и италијанско Kастел Бианkо (Бели замак).
Под Османлијама познат је као Белграт и Дар Ал Џихад у значењу Кућа рата. Четрдесетих година прошлог века нацисти ће осмислити своју варијанту: Принз Еуген Стадт.
Од локалних назива, познат је и као Бијоград, како га је Вук Караџић назвао у свом речнику; као Биоград на Дунаву и, наравно, најчешћа варијанта Београд, како су га и крстили стари Словени.
Најстарију клетву на свету су смислили Срби. Више о томе ОВДЕ.
Извор: opanak.rs
