Наиме, више температуре и већа влага у ваздуху ипак би могли да успоре ширење коронавируса, тврде научници са кинеских свеучилишта у Беихангу и Тсингу који су од почетка епидемије у тој земљи проучавали утицај температура на коронавирус. Студија с резултатима истраживања коронавируса показала је да би топлије време могло утицати на пандемију коронавируса, али и додају да само тај фактор ипак неће свести број заражених на нулу и у потпуности зауставити пандемију.
Оптимизам
Ипак, научници су овај пут унели мало оптимизма у ову тешку здравствену ситуацију у свету јер се показало да коронавирус не може преживети, на пример, на 30 ступњева Целзијуса, а сваки пораст температуре за један степен или влаге за један одсто успориће брзину преноса ове болести с човека на човека. Студија је показала да је у Кини падао број заражених, односно који су све параметри на то утицали. Научници су сада уверени да су ригорозне мере попут карантина целих покрајина и топлије време били кључни фактор за смиривање епидемије.
Важан је и аргумент да су више температуре смањиле број особа на које један заражени може пренети болест с просечних 2,5 на 1,5. Наиме, епидемија је у Кини достигла врхунац у фебруару, а онда је почетком пролећа, односно доласка виших температура ширење имало силазни ток, и то у 100 кинеских градова у којима је спроведено истраживање.
Пратила се промена температуре и влаге у ваздуу пре 24. јануара кад су кренули карантини и друге ригорозне мере те након тог датума све до половине марта. Притом се за поређење користио коефицијент Р којим се мери просјечни број особа које може заразити један заражени коронавирусом. Такође су се узимали у обзир и други чиниоци који би могли утицати на брзину преноса болести, попут густине насељености градова и њиховог економског статуса. Након тога су стручњаци проценили колико ће особа заразити један заражени. Просек је иначе био између 2 и 2,5 особа, али дефинитивно се с порастом температуре и влаге тај просек смањивао.
Успаван имунитет
Повећање температуре за један степен и повећање влаге за један посто значило је да их свакако треба узети у обзир за епидемију, кажу научници. Да су то очити трендови, говори и чињеница да су на почетку избијања пандемије више страдале земље у којима су у том тренутку температуре ваздуха биле ниже, као и влага. На пример, значајно је више заражених, осим у Кини, било у Кореји, Јапану и Ирану где је било хладније неголи у Сингапуру, Малезији и Тајланду где су температуре биле више, кажу научници.
Засад стручњаци не желе да спекулишу зашто се вируси, укључујући и “породицу” коронавируса којима припада узрочник Цовида-19, брже шире на нижим температурама, осим што је познато “да кроз влажни ваздух теже путују, односно имају краћи домет”. Међу осталим, научници мисле да би утицај могао имати и податак да је људски имунитет током зиме “успаван” и да сув ваздух исушује слузницу носа, која је прва линија обране, па баш кроз нос најлакше улазе вируси. И имунолошке ћелије, фагоцити, према свему судећи су мање активне у организму на нижим температурама, што значи да ће бити мање делотворне у уништавању вируса. Прорачун кинеских научника говори да би заражена особа, ако се температура повећа за 15 ступњева Целзијуса, ширила коронавирус на око 0,5 особа мање. Кад се томе дода социјално дистанцирање, лепше и топлије време увелико би смањило ширење Ковида-19.
Најновије информације о корони у Србији прочитајте ОВДЕ.
Извор: Јутарњи лист
