Међутим, у последње време холандски и француски медији пишу како готово половину случајева оних на интензивној нези чине млађи од 50, односно 60 година. Дакле, сасвим је погрешно сматрати да су млади отпорни.

Да поновимо још једном - како се заштитити од коронавируса? Шта делује, а шта не? Како одржавати хигијену? Како се поставља сумња на болест? Вероватно већ данима слушате све могуће службене и полуслужбене савете.

Али, ево смерница светских здравствених организација и стручњака...

1. Не идите пречесто у продавнице

Молекуларни биолог Гордан Лауц пренео је истраживање из "New England Journal of Medicine", који се, каже, сматра озбиљним извором информација.

"Овај несретни вирус који узрокује КОВИД-19 живи врло дуго на разним површинама. Најгора је, чини се, пластика на којој је вијабилан и након два дана. Дакле, ако неко кашље у руку и онда дира некакво млеко, јогурт, пакете тоалет папира или сл. у трговини, ако немате среће и налетите на такво паковања и након два дана, можете донети вирус кући. Трговци, пазите што радите. Ако је неко сумњив, шаљите га одмах кући, јер ће иначе ваша продавница постати извор заразе. Замислите само да је касирка случајно заражена...", написао је Лауц на свом Фејсбуку.

Дакле, чим изађете из продавнице, пре него седнете у аутомобил, одмах обавите дезинфекцију руку. Наиме, кроз трговине прођу стотине и стотине људи и то су тренутно највећа окупљања људи. А вирус, како су већ упозорили научници, може дуго живети на пластици, металу. То, наравно, укључује амбалажу у трговинама или колица и корпе које су дирале стотине особа. Наравно, не требате стварати месечне залихе, али исто тако не требате ни у продавнице ићи сваки дан.

2. Скидајте ципеле

Кад се вратите из продавнице, апотеке, болнице или неког другог јавног места онда се пре уласка у стан или кућу изујте и пресвуците, не улазите у обући и одећи у којој сте били напољу у друге просторије у стану.

Одећу не тресите, нити је наслањајте на друге ствари. Можете је ставити у машину за прање или је проветрити. Дезинфекцијским средством на бази алкохола попрскајте кључеве, мобилни телефон, новчаник. Руке добро оперите сапуном и топлом водом.

Ђонове ципела очистите средством на бази хлора и оставите на балкон, испред врата, одвојен ходник...најбоље је користити једне ципеле док све ово траје.

3. Треба ли дезинфиковати амбалажу?

Стручњаци наводе да се вирус више сати и дана може задржавати на пластици и другим материјалима, стога све оно што сте купили (ако није кварљиво) можете одложити у неку другу просторију, рецимо ако имате оставу, и тек дан после распаковати и унети у кухињу. Пластичне и друге површине на амбалажи можете пребрисати у раствору сапунице, те ту крпу после опрати на високој температури или бацити.

"Прање сапуном требало би помоћи. Иако сапун и вода неће убити све вирусе, чишћење сапуном требало би бити делотворно у уклањању коронавируса и осталих микроба с површине", написао је Њујорк Тајмс у свом водичу.

За брисање амбалаже хране наводно се може користити и сирће, иако се не зна да ли убија вирусе и у којој мери. Природни антисептици немају тако снажна антимикробна својства као синтетски, али су готово нетоксични, немају нуспојава и еколошки су оправдани, наводи Наставни завод за јавно здравство Приморско-горанске жупаније, уз напомену да се сирће као средство за општу дезинфекцију примењивао код разних епидемија у историји.

Примена винског сирћета као локалног антисептика за руке спомиње се за време Аустро-Угарске (1830. – 1864. године). Завод напомиње да је проф. Емили са својим сарадницима истраживао петпостотно винско сирће за примену у дезинфекцији воћа и свежих салата. Утврдили су да уништава вибрионе колере, схигеле и салмонеле у времену од 10 до 15 минута (Лекарски гласник, 1972. и 1974.). Илић са својим сарадницима утврдио је да 4-постотно винско сирће има добро деловање на вегетативне облике бактерија (Пула, 1984.). Нека новија исраживања су показала како 10-постотно сирће може уништити вирусе грипе.

"Сирће има киселине у себи и има способност оштећења бактерија и вируса, али то није нешто што бих препоручио да спречим ширење коронавируса", каже стручњак за заразне болести Амесх А. Адаља из центра "Џон Хопкинс".

Међутим, ако немате нешто боље, можете пробати и са сирћетом, неће вам нашкодити, а може бар мало помоћи. А можете направити и растрвор са сапуном, али пазите да тај раствор не дође у додир с храном. Након што оперете амбалажу с храном, оперите руке, а крпу с којом сте брисали површине или баците или одмах оперите.

4. Шта и када чистити у властитом дому?

Најмање два пута дневно чистите све додирне површине: радне површине, паметне и друге телефоне, уређаје, конзоле, рачунаре те друге додирне површине које користи већи број особа.

Радне површине које користи већи број особа, попут уређаја, прекријте једнократном марамицом или папирним убрусом те преко њих додирујте уређај. Можете их свако мало попрскати алкохолом.

Сваки дан чистите свој дом уобичајеним детерџентом и водом. Посебно често чистите додирне тачке у домаћинству као што су браве на вратима, ручке на прозорима, славине у тоалетима и кухињама, водокотлић, даљинске управљаче, прекидаче за струју и звона на вратима.

5. А ако се епидемија прошири?

Ако се у вашој околини забележи већа појава заражених, требали бисте чешће чистити степеништа и улазе испред зграда, врата, рукохвате, кваке, али и сопствену кућу, посебно купатила која користи већи број укућана.

Пре него што почнете с чишћењем, ставите маску и рукавице. Избегавајте додиривање лица и очију током чишћења. Држите прозоре отворенима да се простор проветрава и/или укључите вентилацију. Очистите под детерџентом те након тога дезинфикујте.

Очистите тоалете, укључујући вц шољу и све доступне површине у тоалету детерџентом те након тога дезинфикујте. Немојте користити паковања с распршивачем за наношење дезинфекцијског средства јер може доћи до прскања које може даље ширити вирус. Уклоните постељину, јастучнице, ћебе и друге тканине те их оперите. За прање користите машину за веш (програм на 90 °Ц) и детерџент за прање веша.

Након чишћења крпе оперите на 90 °Ц. Скините рукавице и маску те их ставите у пластичну врећицу, а затим оперите руке сапуном и водом. Сав отпад настао током чишћења треба што је пре могуће одложити у канте за отпад. Истуширајте се и пресвуците одећу одмах након чишћења. Оставите прозор отвореним и/или вентилацију укљученом да се просторија темељно прозрачи.

6. Која средства користити?

Дезинфекција се изводи регистрованим дезинфекцијским средствима која делују на вирусе према упутствима роизвођача.

Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) препоручује средства на бази следећих активних супстанци: етанол, натријев хипоклорит, глутаралдехид, изопропанол, бензалконијев хлорид, натријев клорит. Строго се ваља држати упутстава произвођача о концентрацији производа током чишћења!

7. Социјални контакт

Немојте делити чаше, шоље, друго посуђе и прибор за јело с другим особама, чак ни с укућанима. Пре јела и пића увек, али баш увек, оперите руке. Избегавајте руковање, грљење и пољупце те одржавајте размак од барем једног метра код разговора на отвореном и два метра у затвореном простору. Избегавајте веће групе људи и јавна окупљања. Што више ходајте и користите бицикл.

8. Прање руку

С руку се вирус најбоље "скида" топлом водом и сапуном. Сапун је као заштитно средство на првом месту и за многе научнике, много пре различитих дезинфицијенса.

Сали Бломфиелд, лондонски стручњак за инфекције, пише Слободна Далмација, наводи да је најважније прати руке те избегавати дирање носа, уста и очију. Неки ће мислити да је то лако, али многи нису ни свесни да људи, показују истраживања, у сат времена главу додирну просечно 23 пута. Када сапун и вода нису доступни, можете користити дезинфицијенс који садржи најмање 60 посто алкохола. Вирус улази у тело кроз очи, нос и уста.

9. Вода није довољна

Експерти наводе да је доказано да прање руку само водом нема ни приближно деловање у спречавању ширења заразних болести. Прање руку сапуном и водом доводи до растапања масноћа и прљавштина које носе већину микроорганизама те остављају наше руке чистима. Руке треба прати око 30 секунди. Најприје их треба сквасити, онда нанети сапун, добро протрљати дланове па ући у простор између прстију. Затим кружним покретима треба проћи длан и горњу површину руке. Нокте треба скратити јер испод њих се знају накупљати нечистоће, те контаминанти попут бактерија и вируса.

10. Како руке преносе заразу

Нашим рукама дотичемо практички све, њима се рукујемо, дирамо новац, хватамо се за кваке, држимо рукохвате у аутобусима... Узмимо за пример особу која има дијареју а не опере правилно руке након кориштења вц-а. На њеним рукама лако могу доспети микроорганизми из столице. Након тога део тих микроорганизама остат ће на оним површинама које та особа додирне – на брави, на рукама друге особе, на тастатури, на рукохвату у аутобусу. Ако та особа, на пример, сецка поврће за салату, на њих ће такођер прећи микроорганизми. Још су бољи пример болести које се преносе ваздухом, попут грипе.

Особа која има грипу кашљањем и кијањем шири вирусе у своју околину, који на крају највећим делом заврше на разним површинама – подовима, столовима, столицама, намештају. Када здрава особа рукама дотакне неку од тих загађених површина, пренесе вирусе на своје руке, а након тога дирајући очи, нос или уста зарази саму себе.

11. Ако сте старији од 60

Tedros Adhanom Ghebreyesus, генерални директор Светске здравствене организације, позвао је све старије од 60 година да остану код куће. Препоручује се најпре контактирање доктора телефоном ако је особи потребан рецепт или савет. Сматра се, на темељу доступних података о новом коронавирусу, да особе у животној доби 60+ или које имају неку хроничну болест попут болести кардиоваскуларног система, респираторног система или дијабетеса, имају већи ризик од развоја тежег облика КОВИД-19.

12. Како се поставља сумња на болест

Требају бити задовољени следећи критеријуми:

Пацијент показује знакове и симптоме акутне респираторне инфекције (нагли почетак барем једног од следећег: кашаљ, повишена телесна температура, краткоћа даха) и није могуће објаснити симптоме другом етиологијом и путовао је или боравио у земљи/подручју с локалном или раширеном трансмисијом болести унатраг 14 дана пре почетка болести; пацијент с било којим симптомима респираторне болести који је назад 14 дана од почетка симптома био у блиском контакту с болесником који је класификован као вероватан или потврђени случај ЦОВИД-19; пацијент с тешком акутном респираторном инфекцијом – повишена телесна температура и барем један од знакова респираторне болести (тј. кашаљ, кратак дах) која захтева хоспитализацију, а која се не може објаснити другом етиологијом.

Опште мере заштите

• Редовно перите руке сапуном и водом или користите дезинфицијенс на бази алкохола.

• У аутомобилу или џепу држите дезинфицијенс, најбоље на бази алкохола (60 или 70 посто).

• Када кашљете и кијате, прекријте уста и нос папирном марамицом и после је одбаците у канту за отпатке те оперите руке.

• Ако други људи кашљу и кијају, а не стављају руку на уста, упозорите их.

• Прескочите руковања, љубљења, било какав блиски контакт.

• Избегавајте блиски контакт (одржавајте удаљеност од најмање једног метра, а по могућности два метра) са свим особама, а посебно с онима које имају симптоме инфекције дисајних путева, односно који имају најмање један од следећих симптома: повишена телесна температура, кашаљ, грлобоља и кратак дах.

Места и предмети на којима је могућа већа појава вируса

- Трговине

- Шалтери (полиција, банке, државне и локалне самоуправе)

- Такси

- Апотеке

- Домови здравља

- Старачки домови

- Болнице

- Рукохвати у зградама

- Кваке

- Управљач возила

- Новчаници

- Кључеви

- Мобилни телефони

- Одећа и обућа (ако сте били на неком јавном месту)

- Амбалажа из трговина.

Корона је светска завера! Биолошко оружје Вухан-400 предвидели су у овој књизи и то 1981. године! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Слободна Далмација