„Као лекарка бих се одазвала позиву било које земље, уколико бих била у могућности. Наравно да постоји и потреба да се нађете породици и пријатељима у невољи. Али, с обзиром на то од кога позив долази, сматрам га у најмању руку лицемерним“, каже нам Београђанка Јелена Топаловић која у Берлину ради као лекарка опште праксе.
Тако она реагује на позив Владе Србије медицинарима да се врате у домовину.
„Услед растућег притиска на здравствени систем, у жељи да се на време припремимо и подржимо борбу за очување живота и здравља грађана Србије, позивамо све слободне здравствене раднике и раднице, лекаре, медицинске сестре, медицинске техничаре и друге здравствене стручњаке који се налазе у иностранству, да доставе информације о својој расположивости, као и конкретном стручном знању и искуству“, наводи се у саопштењу Владе поводом пројекта „Тачка повратка“.
У том пројекту сарађују Програм Уједињених нација за развој (УНДП), Министарство спољних послова и дипломатско-конзуларна представништва из целог света.
То би могао да буде српски одговор на пандемију која је издржљивости за здравствене системе широм света. Италија је рецимо мобилисала студенте медицине и лекаре у пензији, у Немачкој се студенти обучавају за рад са респираторима чији број би убрзо требало да се удвостручи. А Србија зове медицинске раднике из дијаспоре, који годинама масовно напуштају земљу.
Непознато да ли има повратника
Јелена Топаловић је у Немачкој већ шест година, а Србију је, каже, напустила упркос сталном послу – из незадовољства: „Држава ме јесте одшколовала и то не заборављам, али није ништа урадила да задржи мене и много мојих колега. За многе сјајне лекаре из моје генерације у том систему није било места. Љутња због тога и после оволико година у мени не јењава.“
„Нисам у могућности да разматрам повратак, јер сам овде у радном односу, вероватно као и сви медицински радници у иностранству. Стога ми ни идеја таквог позива није логична“, додаје Јелена.
Амбасада Србије у Берлину није била у могућности да нас повеже са било ким из Немачке ко се одлучио на повратак у Србију.
У писаној изјави за ДW, из програма „Тачка повратка“ објашњавају да тренутно раде на прикупљању информација и изради базе података о здравственим радницима из дијаспоре који желе да, на волонтерској бази, помогну у борби са епидемијом. Апелу се до сада наводно одазвало 280 медицинских радника. Међутим, тај број обухвата не само дијаспору, већ и добровољце из Србије:
„Идеја пројекта је била да, уколико дође до преокупираности локалних капацитета здравственог система и волонтера на територији Србије, имамо контакте наших здравствених радника у дијаспори“, пише у одговору.
Медицинари у Србији погођени сиромаштвом
Медицинска сестра Бранислава Чобановић из Шида живи у градићу Лерах на тромеђи Немачке, Француске и Швајцарске. У локалној болници ради на одељењу хирургије које је прошлог викенда претворено у одељење за изолацију заражених новим вирусом.
Иако је била запослена у Хитној помоћи, Србију је напустила јер она и супруг нису могли да приуште студије најстаријем од троје деце: „Мала плата, платиш стан и рачуне. Муж ми ради на грађевини, кад дође зима питање је да ли ће радити или неће. Троје деце, син који је завршавао гимназију и треба да иде на студије. Да сам остала у Србији, не бих могла да школујем сина“, каже Бранислава.
Каже да су у Србији услови рада били лоши, и да је највише погодило смањење плате. На питање да ли би се вратила, даје недвосмислен одговор: „Не бих. Јако сам огорчена, јер ја од те државе нисам добила ништа. Једино што сам добила је смањење плате од десет одсто. Да су сада за медицинске сестре у Србији плате пет хиљада евра – не бих се вратила.“
Везани уговорима
Број медицинских радника који напуштају Србију годинама вртоглаво расте. Министар Ивица Дачић, чије је Министарство спољних послова део пројекта „Тачка повратка“, оптужује ЕУ: „Ми високо ценимо одређену помоћ коју је дала ЕУ, али неки поступци нас иритирају. Здравственим радницима који раде на територији ЕУ не дозвољавају да се врате у Србију. Поручују им да, ако се врате, више никада неће моћи да се запосле у ЕУ. То прелази нормалне односе“, изјавио је министар.
Међутим, здравствени радници из Србије у Немачкој обично имају сигурно радно место и везани су уговорима. „У Србији има лекара који немају посао. Треба прво те људе ангажовати и платити. Жељу да помогнем Србији имам, проблем је у томе што сви људи из наше земље који раде у Немачкој, раде легално. Имају уговор и не могу га једнострано и на брзину раскинути и отићи у Србију без консеквенци“, каже Предраг Крстић који је на специјализацији интерне медицине и кардиологије у Албштату.
Државни врх Србије с једне стране оптужује гастарбајтере за ширење корона-вируса у земљи, али неке од њих позива да помогну у невољи. По свему судећи, тај позив неће уродити плодом.
Прочитајте ОВДЕ све о карантину у Кошутњаку.
Извор: Дојче Веле
