Наиме, како је током викенда саопштила председница Владе Ана Брнабић од 1. марта почеле су да важе олакшице те ће сваки привредник који запосли неког из иностранства и обезбеди му зараду већу од 217.656 динара током пет година плаћати порезе и доприносе до 70 одсто мање. Иста мера односи се на све који су бар две године провели у иностранству. За млађе од 40 година, држава је припремила исту меру. Тако ће сваки послодавац који запосли повратника из дијаспоре млађег од 40 година за плату већу од 145.104 динара добити попуст на порезе и доприносе у периоду од пет година.
Све да држава и одлучи да плати из буџета део пореза и доприноса послодавцима и они крену у потрагу за радницима ван граница Србије тешко је поверовати да би ове мере могле да имају великог ефекта. Судећи према краткој анкети којa je спроведена у току јучерашњег дана међу младима у иностранству нико се не би вратио у Србију за плату од 145.000 динара.
„Када деца напуне 22 године. Не пре тога“, рекао је грађевински инжењер са пребивалиштем у Цириху.
Чак и они који су тек отишли и ушли у систем учења језика и припреме за проналажење посла у овом случају у Немачкој нису заинтересовани за ову понуду. Нико од анкетираних који тренутно живе и раде у Европи не би се вратио у овом тренутку.
Председник Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић каже да му се чини да је такво играње државе са пореском политиком противуставно.
„Зашто би се неко ко живи и ради овде стављао у неравноправан положај, зашто би држава стављала у неравноправан положај два грађанина исте земље. Било је и ранијих година мера, мислим да би требало да видимо какви су резултати тих мера“, пита Рајић.
Привреди треба, како каже, јак систем а не играње администрацијом и напомиње шта би све требало држава да уради уколико жели да помогне привреди.
„Порези и доприноси треба да буду 40 до 50 одсто. Иако они причају да је оптерећење негде око 40 и нешто одсто, то није реално. Реално би било да на сваки динар порез буде 40 пара, а то немамо. Осим тога, држава може да помогне привреди тако што ће укинути акцизу за струју која је и до три пута већа од оне коју плаћају грађани“, истиче Рајић и пита због чега држава не врати пореске кредите које је укинула пре седам година, а које су привредници у једној студији у великој већини описали као једну од најбољих мера.
„Пореско оптерећење привреде у Србији данас је 1,78 милијарди евра веће него што је било 2013. године“, напомиње Рајић.
На то је, како каже, утицало повећање пореза на имовину, укидање пореских кредита и подизање минималца више него што је раст БДП-а. Минимална зарада јесте мала, напомиње, али велики број предузећа није могао да издржи та повећања, па је да би задовољио законе, морао да смањи плате онима на вишим позицијама, што је доводило до незадовољства, због чега су људи напуштали фирме.
„Општим мерама направите штету, а онда козметичким покушавате да улепшате“, каже Рајић. Он напомиње да привредни раст наше земље није онолики каквим га представници власти представљају.
„Стално се дижу оптерећења привреди, а раст који држава прокламује није четири одсто већ два одсто јер имате сигурно 1,5 до два одсто вештачког увећања раста, који је настао као последица повећања у јавном сектору од девет одсто и пензија које су расле пет до шест одсто“, наглашава Рајић.
Политика државе није добра, напомиње он, а сами директори малих и средњих предузећа у Србији су огорчени јер не виде излаз.
„Треба нам коренита промена, пуно је непотребних јавних предузећа, ефикасност је мала, свуда је дисбаланс. Имамо приватнике који да би отворили фирму у Београду морају сами да плате 30.000 евра да ископају канале и уведу воду и то траје 1,5 годину. Прикључак за гас кошта 300.000 динара, а чека се месецима. Привреда је у страшном проблему због неефикасности система“, напомиње Драгољуб Рајић.
Оваквим мерама држава, како каже потпредседник Самосталног синдиката Душко Вуковић, наставља тренд у ком сиромашни финансирају богате.
„Сви који су отишли и желе да се врате треба их подржати и дати олакшице, али, чини се, да се ове мере односе само на оне који су ИТ и у тзв. иновативним секторима. Зашто грађевина, пољопривреда, прерађивачка индустрија не би могле да буде иновативне“, истиче Вуковић.
Он напомиње да су мере селективне.
„Револтиран сам да то важи за једне, не и за друге и питам се, ко ће то да плати“, каже Вуковић.
Прочитајте ОВДЕ када креће предизборна кампања у Србији.
Извор: Данас
