После издржаних пуних 13 и по година, дочекао је слободу и пољубио српску земљу на граничном прелазу Батровци, докле су га довели хрватски полицајци.

- Још једном су ме учврстили у уверењу да су нељуди недостојни 21. века. Дигли су ме у пет ујутро и пет сати ме возили у марици без грејања на минус пет, а био сам само у кошуљи, тресао сам се. Кад сам прешао у Србију, прве речи су ми биле: "Напокон, људи" јер су на Бајакову хрватски полицајци из пратње одбили да ми купе кафу да се бар мало загрејем - у даху прича Васиљковић, коме су, каже, другари изнајмили стан, у ком ће провести обавезних 28 дана изолације.

Не могу да ме сломе

На констатацију да су Срби у матици и широм света били забринути за његов живот, поготово због оштрих интервјуа које је давао за српске медије, капетан кроз смех одговара:

- Стално сам у писмима Хрвате називао кукавичким пиздама, крволоцима, провоцирао сам их јер сам рођени борац. Код мене нема напред-назад, као што је то радио покојни Милошевић, коме су судили за Крајину, а он прстом није мрднуо да помогне. Да су ме подржали у време када сам водио Книнџе, Хрватска би капитулирала за неколико дана.

Робију, каже, није ни осетио.

- Пуних 11 година сам био у затвору без оптужнице, више него Мандела, али ме је борба за правду одржала. Борба и дуг сан. Чак и током најтежих битака знао сам да одспавам. Мене нису могли да сломе - сведочи Капетан.

Сузе за невине

Забрана уласка у земље ЕУ на чак 20 година је незапамћена у историји светског судства, али то Васиљковића не брине.

- У Хрватску немам намеру да идем, осим наоружан до зуба. Тај народ је комплетно усташки. Чак и они који се тако отворено не изјашњавају, навијају да што више Срба буде поклано, као некад у Јасеновцу. Хрватска се не може поправити.

Остаје му, каже, рана због 63 мученика, који у Лепоглави робијају само зато што су Срби.

- Те људе су сви заборавили, они не постоје. Њима у част написао сам књигу "Грехом рођења", коју ћу представити кад прође ова зараза. На растанку сам их почастио слаткишима и соковима, а они су ми уручили писмо, у ком ми захваљују што се борим за њих. Читам писмо тих обичних људи, невино осуђених. И плачем - признаје чувени Капетан.

Људски третман у Солину

О затворским данима проведеним у Солину, капетан Книнџи је ово испричао:

- За људе у затвору у Солину не могу да кажем ружну реч нити да грешим душу. Чак ме је шеф обезбеђења без лисица изводио у град када је требало нешто да купим. Ставио бих наочаре за сунце и капу да ме нико не препозна. Нашли су чак и речи утехе кад ми је умрла мајка. Једноставно, знали су да нисам злочинац, да сам чистог образа изашао из рата, и ја и моји борци. За најмањи прекршај дисциплине сам кажњавао.

Лична карта

- рођен 1954. у Београду

- отац му је погинуо док је још био дете

- са мајком и двојицом браће 1967. отишао у Аустралију

- служио у аустралијској војсци под именом Даниел Снеден

Чињенице

- септембар 2005. лист Аустралијен оптужује га за злочине у Крајини, он их тужи, али губи спор

- 19. јануар 2006. први пут ухапшен по хрватској потерници

- 4. септембар 2009. пуштен да се брани са слободе

- 30. март 2010. нестао после прве одлуке суда да буде изручен Хрватској

- 12. мај 2010. ухапшен у Перту после 43 дана скривања

- 9. јул 2015. изручен Хрватској

- 26. септембар 2017 осуђен на 15 година затвора

- 6. јул 2018 Врховни суд му смањи казну на 13,5 година

- 28. март 2020. после неколико одбијених захтева за превремено ослобађање изашао на слободу.

Србија планира да уведе забрану кретања 24 сата. Колико ће на снази бити та мера и шта она значи прочитајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф