Од пре неколико недеља људи не морају да се боје бомбардовања сиријског режима и његовог савезника Русије. На снази је примирје. Од почетка офанзиве у децембру 2019. преко милион људи, углавном жена и деце, побегло је од ратних дејстава. Напустили су своје домове и постали изгнаници у сопственој земљи.
Неки од њих су трећи или четврти пут у бекству, живе у тешким условима, у избегличким логорима. Ту неретко десет особа деле неколико квадратних метара шатора.
“Како да овим људима кажем да морају да држе размак једни од других“, пита Худа Кајти, водитељка Центра за жене у граду Идлибу.
“Ти људи једва да имају приступ чистој води, мало је тоалета за превише људи, недостају маске и рукавице“.
Без воде и сапуна
У препуним логорима је немогуће одржати физичку дистанцу до другог човека и редовно прати руке. А о карантину да и не говоримо. Понеко не може ни себе ни своју децу једном дневно да опере. Може само да се наслути до које мере је имуни систем тих људи ослабио. Коранавирус у Идлибу не би био само изазов, већ – катастрофа.
Портпаролка организације Међународни комитет спаса, Мисти Басвел каже да су избеглице већ ослабљеног здравља због недостатка воде и хране, те због хладноће, па би избијање заразе у Идлибу „било кобно“.
И развијене земље с јаким здравственим системима су преоптерећене и једва могу да збрину своје оболеле грађане. Слаб здавствени систем у ратом захваћеном Идлибу не би могао да пружи добре здравствене услуге људима. Неки лекари сумњају да је вирус већ био смртоносан, само не могу да буду сигурни.
Светска здравствена организација (СЗО) допремиће првих 300 тестова у Идлиб тек ове седмице. Медицинска помоћ се тамо тренутно допрема преко Турске. СЗО школује медицинско особље у Идлибу и Анкари за примену теста.
„Здравствена заштита нам је веома лоша“, каже Худа Кајти. У гласу јој се чује забринутост. Многи људи напросто нису у стању да себе заштите од невидљивог непријатеља.
Мањак места на одељењима интензивне неге
Само прошле године у ратним операцијама у Идлибу уништено је 85 болница. Зато су свега три болнице остале на 3,5 милиона људи, а само једна је комплетно опремљена, каже Тил Кистер, координатор сиријског огранка организације „Медико интернешенал“. Подаци СЗО говоре да је на располагању око 150 кревета за интензивну негу, а и исто толико респиратора. Кистер каже да је одавно требало болеснике послати у Турску на даље лечење. Још пре појаве корона-вируса.
„Медико интернешенал“ помаже Центар за жене у Идлибу. Водитељка Центра Худа Кајти је 2018. сама дошла у Идлиб. Тада су у покрајину коју контролишу исламисти дошле демократске опозиционе и побуњеничке групе – само што даље од Асадовог режима. Али Асад свим средствима настоји да поврати контролу над последњим побуњеничким упориштем у Сирији.
Информативне радионице о корони
Худа Кајти је тада почела да организује радионице о правним питањима и другим темама. Сада то мора да сачека. Просвећивање о опасности од корона-вируса сада је на првом месту:
„На курсевима објашњавамо женама који су типични симптоми, какве су хигијенске мере неопходне и о неопходном размаку између људи. Али им показујемо и како саме могу да направе маске“.
Лјуди углавном немају новац за маске, а нема ни нема довољно заштитног материјала. Худа Кајти каже да су жене које похађају курсеве забринуте. Постављају бројна питања, траже савете како да забаве децу у кући да не би излазила на улицу.
„Желимо да развијемо свест о томе како да се људи ипак заштите и са оскудним средствима која имају“. У граду је, каже Кајти, још увек превише људи на улицама.
Хигијенске кесице за околне логоре
Организација „Медико интернешенал“ шаље у околне избегличке логоре хигијенске кесице са сапуном, рукавицама и дезинфекционим средствима. То је премало за потребе, али је боље него ништа:
„Хоћемо да радимо на просвећивању људи, има још много њих који о томе уопште не размишљају. Не знам да ли би они преживели заразу корона-вирусом“, каже Худа Кајти. Она додаје да се с примирјем код људи смањио страх од бомбардовања, али непријатељства могу сваког часа поново да избију. Сиријски председник Асад јасно је рекао да ће се за провинцију Идлиб борити свим средствима. И Худа Кајти то зна: „Чинимо све што можемо да бисмо са средствима која имамо на располагању припремили људе“.
Она сматра да су људи немоћни ако вирус званично дође и до Идлиба: „Онда му се морамо посветити. И можда ћемо морати да затворимо наш центар“.
Прочитајте ОВДЕ да ли ће ратна дејства бити настављена у Идлибу.
Извор: Дојче веле