Готово свака одлука о пооштравању мера током ванредног стања услед епидемије, од продужења полицијског часа до забране шетања кућних љубимаца, имала је идентичан ток. Најпре ју је председник Србије јавно предложио као своју идеју, да би је Влада у рекордно кратком поступку усвајала. Последња таква била је најекстремнија од свих - затварање грађана без могућности изласка на улицу.
"И ако будемо уводили 24-сатни полицијски час, он ће бити најстрожи. Ко ког буде на улици, биће приведен. То значи да нема живота на улици. Не иде се у продавницу", рекао је Вучић.
Да живот може да функционише без одласка у куповину, сумња чак и Вучићев одани коалициони партнер и председник војвођанског парламента. Иштван Пастор (СВМ) сматра да би таква одлука била неодржива.
"Могуће је увести карантин на 24, па и на 48 часова, али пре или касније потребно је изаћи, бацити смеће, нешто купити, отићи нешто да се уради... Када се тај карантин заврши, поново ће одједном сви бити на улици, што ће значити да ћемо бити тамо где би и иначе били без карантина", каже Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине.
Стручњаци сматрају да је свака одлука која доводи до смањења контаката добра, али да је најпре потребно обезбедити логистику. У супротном, затварање људи без претходне организације многе би довело до очајања, што би само закомпликовало ситуацију.
"Ми овде доносимо одлуке, а да не смислимо претходно како ће оне да се реализују. А ако би се десило да људи остану без хране, онда би морали да дозволе набавку, па би настао кркљанац, па би људи једни друге угрожавали", сматра епидемиолог Зоран Радовновић.
Његов колега Предраг Кон, члан стручног тима за праћење епидемије коронавируса, сматра да би екстремне мере попут потпуног карантина требало увести једино уколико драстично порасте број заражених и преминулих. А то, каже, није немогуће.
"Оно што ми очекујемо су чак и четвороцифрене цифре на дневном нивоу, а обично последице тога иду две недеље након откривања, што кад се узме све у обзир - сад имамо 62 на респиратору - то би значило више људи на респиратору и више оних који су угрожени", рекао је Кон.
Иако ванредно стање подразумева лишавање неких људских права, постоје нека која грађанима не смеју бити одузета, подсећају у Београдском центру за безбедносну политику.
"Апсолутна забрана кретања била би врло вероватно неспроводива. Отворила би и читав низ питања - пракса Европског суда за људска права би била да је то лишавање слободе свих грађана ове земље", рекао је Игор Бандовић, директор БЦБП.
Бандовић наводи да се сличне мере које је Србија увела спроводе и у другим државама, али да се за разику од њих, у Србији ширењем панике изазива страх код грађана.
Прочитајте ОВДЕ шта каже синдикат полиције.
Извор: Н1
