Наиме, руско министарство обране је јутрос објавило саопштење у којем ПР руске војне канцеларије, генерал Игор Конашенков, каже „како је резултат годину и по споразума из Сочија о Сирији с Турском био спајање утврђених терористичких подручја с турским проматрачким местима“.
Према његовим речима, ситуација у зони уклањања ескалације у Идлибу, где су у акцији сиријске војске терористи група Хаџат Тахрир Ал-Шам, Хурас Ал-Дин, Исламске странке Туркестана и други гурнути на сигурну удаљеност од Алепа, али је ова кампања постала “још један тренутак истине”.
Напоменуо је да нису само западне земље, већ и УН 2018. године, поздравили потписивање споразума из Сочија о Идлибу. Генерал је кључним у споразуму с Турском назвао обвезе о разграничењу и протеривању терориста с граница зоне деескалације до дубине од 15 до 20 километара и повлачења из те зоне тешког артиљеријског оружја.
“Уместо тога, резултат готово 18 месеци споразума било је концентрисање свих службено признатих терористичких група, Хаџат Тахрир Ал-Шама, Хурас Ал-Дина, Исламске странке Туркестана и свих милитаната “умерене опозиције” на северу, до границе с Турском“, рекао је Конашенков.
Према његовим речима, “напади и масовна артиљеријска гранатирања суседних мирних насеља и руске базе Хмејмијм су од спорадичних постали свакодневни”.
Уз то, Конашенков је истакао „да је Турска, кршећи међународно право, пребацила своје јединице у Идлиб, али на Западу то нико не примећује“.
Према речима генерала, за време споразума из Сочија између Русије и Турске о стварању зоне деескалације Идлиба сви службени захтеви Москве упућени Уједињеним нацијама и западним земљама остали су без одговора.
„Од почетка фебруара Дамаск је у Идлибу оптужен за наводне “ратне злочине”, “хуманитарну катастрофу” и “милионске токове избеглица”, напоменуо је Конашенков.
„Истовремено се као доказ приказују фотографије шаторског кампа у близини турске границе, подигнутог пре неколико година. Као да су се пуцкетањем прстију сви терористи Идлиба одједном претворили у “представнике умерене опозиције”. Истина, није јасно како је међу наводно “умереним борцима” недавно “уочен” откривен и уништен, како тврде САД, челник ИД Ал-Багдади? Где је у тој наводној „опозицији“ нестао вођа службено признате терористичке групе, Ал-Нусра Фронта, Ал-Голани, заједно са својих готово двадесет хиљада бораца у зони под турском контролом? А шта је с недавним изјавама Ал-Голанија о заједничкој борби против сиријских снага? Поступке турске стране нико на Западу не примећује. А јавне претње да ће уништити све позиције сиријских владиних снага и вратити аутопут М5 терористима називају у САД-у и Европи наводним “законским правом Анкаре на одбрану”. Усред тоталног цинизма и лажне забринутости Запада о хуманитарној ситуацији у Идлибу, само руски Центар помирење зараћених страна и легитимна сиријска влада свакодневно ослобођеним подручјима достављају сву потребну помоћ за локално становништво”, рекао је Конашенков.
„Сиријци нису ни сумњали у постојање својих бројних псеудобранилаца у Европи и Сједињеним Државама, као ни обилну хуманитарну помоћ која им је наводно послана у последњих неколико година”, додао је.
Терористи Хаџат Тахрир Ал-Шама су 27. фебруара покренули напад великих размера на положаје сиријске војске. Владине снаге узвратиле су ватру. Према руском министарству одбране, гранатирана је и турска војска, која није смела бити ту.
Због тога је погинуло 36 турских војника. Руска страна је подузела мере за потпуно примирје код сиријских снага, што је Анкара тражила за сигурну евакуацију мртвих и рањених у Турску. У то време руско ваздухопловство није деловало у подручју Идлиба.
„То ћемо сматрати службеним ставом уочи предстојећих преговора. Текст изјаве показује да је Русија у Идлибу примарно забринута за терористе и учинићемо све да уништимо те групе. Такође сматрамо да ће се током преговора с Турском изнети захтеви у вези са дикретнтном подршком терористима, а бројне чињенице које то потврђују су доступне у отвореним изворима. Да је Турска успела елиминисати терористе са својим умереним опуномоћеницима, можда се сиријска операција „Зора Идлиба“ уоште не би догодила. Али главни је проблем што су радикали неколико пута делотворнији од својих “умерених” колега. Узмите само последњи напад на Саракиб када су Ал-Нусра и њени савезници заузели град, а Турци су га дошли задржати. Они су то учинили и за такве су ствари Турској потребни радикали да контролишу Идлиб. Турској су потребни радикали и зато их не жели потпуно уништити. Ово је врло упечатљива симбиоза“, рекао је генерал Конашенков и додао, иако не баш уверен, како се нада да ће се у надолазећим преговорима између Путина и Ердогана овај чвор моћи пресећи.
Турска не гађа само САА, већ и руске снаге
Нимало случајно је Први канал руског јавног телевизијског сервиса „Русија 24″ објавио прилог у којем наводи како турска војска у Идлибу не гађа само положаје сиријске војске, већ и патроле које у борбеним подручјима проводе руске ваздухопловне снаге.
„Пилоти успешно користе мамце и све да не узврате ватру. Међутим, стручњаци су сигурни да стрпљењу може доћи крај и сукоб може избити у сваком тренутку, јер Анкара ескалира ситуацију у Идлибу“, јавља Први канал телевизије „Русија 24“.
Истодобно, турска штампа активно шири верзију да су акције Турске одговор на недавни наводни ваздушни напад на положаје турских трупа. Чији су авиони напали њихове положаје, не открива се.
„Руске ваздухопловне снаге ударају искључиво по положајима терориста. Међутим, у овом тренутку се турска војска заправо ујединила с радикалном Ал-Нусра Фронтом. Извештава се да је САА спречила низ самоубилачких бомбашких напада с оклопним возилима пуним експлозива, која су с положаја турских трупа покушала напасти сиријску војску“, јавља руска телевизија.
С друге стране, војни стручњак Владислав Шуригин каже како је, пре састанка двојице председника у Москви, руска војна полиција осујетила напоре Турске у Идлибу.
Према речима стручњака, Турска се налази у тешкој ситуацији у Идлибу, јер је током протеклог дана сиријска противваздушна одбрана “очистила” небо над покрајином, оборивши пет турских беспилотних летелица, укључујући два тешка беспилотна дрона „Бајрактар ТБ2“.
„Уз помоћ ових средстава су милитанти, уз потпору Турске, снажно ударили сиријску војску, али након уништавања беспилотних летелица су турске снаге у једном дану изгубиле све што су претходно заузеле“, рекао је Владислав Шуригин.
„Али Русија је одиграла пресудну улогу у развоју ситуације у Идлибу, уводећи војну полицију у кључни град у подручју сукоба, Саракиб. Овим је поништен двоструки покушај Анкаре да заузме јаче положаје у Идлибу пре разговора руског и турског председника у Москви 5.марта. Турски челник Реџеп Тајип Ердоган надао се да ће тако имати јачу позицију у време преговора с Владимиром Путином, али руска војна полиција је анулирала његове планове. Било је питање хоће ли Ердоган уопште летети за Москву након тога. Данас знамо да лети, с целом делегацијом. То значи да ће прихватити последице наших акција на терену. Дакле, претња великог рата није видљива. Били смо у Саракибу 24 сата и да их нису препознали, већ би их гађали“, рекао је Шуригин.
„Истовремено, присутност руске војне полиције у Саракибу делом иде у прилог Турској, која сада има прилику да повуче своје људе из регије без губитака. Статус војне полиције као мировних снага је службено признала и Турска и Путин би могао предложити Ердогану да искористи нове околности да се повуче и тако сачува образ“, додаје стручњак.
“До неке мере то би се могло назвати “споразумом”. Ми тамо нисмо послали војску, ни специјалне снаге, већ војну полицију и Турци имају прилику изаћи из неповољне ситуације без да Ердоган у очима турске јавности изгуби образ”, рекао је Шуригин у етеру Првог канала.
Међутим, Турска управо најавила слање нових снага у Идлиб, а амерички партнери су рекли да ће помоћи свом НАТО савезнику тако што ће осигурати турској војсци муницију потребну за кампању у Идлибу. Ово је још један доказ да Ердоган до последњег тренутка покушава да седи на две столице, ако у обзир узмемо и савез с исламистичким терористичким организацијама онда на три, али ово нису игре с улогом неколико милијарди кубних метара гаса или хоће ли или неће продати турски парадајз у Русији, већ врло озбиљна ситуација која може одредити будућност турске државе и нације.
И за крај, нешто за руску јавност. Данас су руски дневни листови објавили писмо једног од радника руских извођача радова на турској нуклеарној електрани Аккуу. Тамо је постављена војна стража и објект и раднике чувају војници у пуној ратној опреми. На путоевима патролира турска жандармерија, а власти су упутиле руско особље да остане код куће, да се суздржава од путовања и чак да не разговарају о ситуацији с турским колегама. Након упада полицијских снага у уред агенције Спутњик у Истанбулу, ово је друга вест ове врсте и у коментарима у руским медијима полако расте бес против Турске, Ердогана и његове мегаломанске и ратоборне политике, што ће Путин морати узети у обзир, иако се неће такмичити за још један мандат.
Семјон Багдасаров, стручњака за проблеме на Блиском истоку, коментарисао је ову ситуацију и рекао да је Ердоган по свим мерилима терориста и да Турска никада неће бити пријатељ Русије, што је раширено мишљење у Русији протеклих дана.
„Турска никада неће бити наш савезник. Ердоган никад није крио да му је циљ цели север Сирије, укључујући Алепо, а максималистички циљ је свргавање владе у Дамаску. Сада видимо највеће погоршање ситуације. Ако мислите да ће Ердоган доћи и договорити се с нашим председником око нечега, онда то може бити само привремено помирење. На неколико месеци, а онда опет следи оштро погоршање. Стога морамо објективно проценити ситуацију и понашати се у складу с околностима“, рекао је Багдасаров, који је говорио и о турским претњама да ће затворити теснац Босфор и Дарданел.
“Никада неће затворити теснац. Они су заинтересовани за трговину с нама, као што смо и ми. Но, на питање што би Русија требала учинити, време је да подржимо Курдистанску радничку странку (ПКК). Преко наших сиријских познаника или чак директно. Ова организација се у Русији не сматра терористичком. Имамо Муслиманско братство на попису терористичких организација, а Муслиманско братство је странка Ердогана. Ердоган је, према руском закону и строго говорећи, терориста, стога је време за деловање одлучније и смисленије. (…) Рата између Русије и Турске неће бити. Биће локално сучељавање, јер нисмо дошли у Сирију да одемо оданде и пустимо Турке“, додао је стручњак.
За крај је говорио о ситуацији у турској војсци и могућем покушају пуча као у 2016.
„Ердоган је убио готово све генерале који су били против њега. То су били часни људи. Јако је ослабио турске генерале и преузео контролу над војском, која је пре била гарант турског устава. Државни удар у овој Турској није вероватан“, закључио је Семјон Багдасаров.
Дајте “кошуљу” за лудог султана
Дан пре састанка Путина и Ердогана нема ниједног руског медија с лепим речима или који би на било који начин могао оправдати поступке „безумног султана“, како га називају. Овде ћемо превести само део једне од опширнијих анализа о актуелним збивањима у Сирији и руско виђење истог.
Пре две недеље турска војска извела је издајнички напад на сиријску војску на сувереном територију Сиријске Арапске Републике. Као одговор на ослобађање од стране сиријске војске значајног дела територија своје земље у провинцијама Алепо, Хами и Идлибу, Турска је масовно послала своје трупе, неколико хиљада људи, тенкове и топове у сиријску провинцију Идлиб на територију који је остао под контролом банди. Протурски милитанти из неколико терористичких организација, наоружани турским оружјем и користећи турску војну опрему, под окриљем турских трупа покушали су противнапад на сиријске јединице које су напредовале. Успели су нанети значајне губитке сиријској војсци користећи тактику развијену у турском Курдистану, али након напада одмазде против милитаната и окупацијских турских снага, те након уништења већине турских беспилотних летелица, војна иницијатива се вратила сиријској војсци. Тешке борбе сада се воде око недавно ослобођеног сиријског града Саракиба, кључног града на магистрали М5. Настављају се борбе за ослобађање јужног дела покрајине Идлиб, где сиријске трупе настављају напредовање према северу до магистрале М4.
Након директне интервенције у сукобу у Сирији, турска је војска претрпела озбиљне губитке од сиријске војске и од рускихваздухопловних снага. Сви губици турске војске од удара руских снага се јавно приписују сиријској војсци, како би се избегла потврда изравних војних сукоба између Русије и Турске. Уништено је и неколико илегалних турских проматрачких места.
Положаји турских трупа и протурских милитаната се не могу увек разликовати. Присутност турских трупа на местима где их не би смеле бити и о којима нису обавештене руске снаге путем отворених и обавештајних канала доводе до тога да се напади спроводе и по турским снагама.
Далекометни топови Турака и њихови авионии нападају сиријску територију из турске провинције Хатај, коју је Турска илегално окупирала у 20 веку. Али укупна турска окупацијска група у Сирији није способна за дужа непријатељства због лоших комуникација и зато што се може снабдевати само једним уским планинским путем између турског града Реyханлија и окупираног сиријског града Идлиба.
Декларирани циљ турске окупације Сирије је присилити Сирију на спроведбу споразума из Сочија, према којима је Турској привремено дана контрола над територијима које су окупирали терористи, како би постигло политичко решење и деблокирале руте М5 и М4 које пролазе кроз провинцију Идлиб. Уместо политичког решења на територију којег је Турска заправо заузела, локално становништво је протерано или подвргнуто окупацији, пуштена је у промет турска валута уместо сиријске и тако даље. Руте М5 и М4 нису деблокиране.
Директне војне акције Турске у Сирији добиле су не само пристојан војни, већ и политичко-дипломатски одговор. Изасланство легитимне либијске владе посетило је Сирију, а као резултат ове посете склопљени су бројни споразуми с циљем спровођења координиране политике за сузбијање ширења турског утицаја на Сирију и Либију.
Сада либијска војска наставља нападати градове Триполи и Мисрату, које су привремено под контролом протурских либијских терориста, који себе називају Владом националног споразума. До ослобађања уског појаса либијске територије, коју још увек контролишу терористи, остало је врло мало. Све руте њиховог снабдевања морем и ваздухом контролише ватра трупа ЛНА, а сиријски терористи које је Ердоган послао да подрже либијске протурске милитанте већ налазе своје гробна места у Либији.
Ердоган се онда одлучио покушати присилити Европу да стане на његову страну с баналним уценама мигрантима. На граници Турске и Грчке се воде праве битке.
Ердоган је због свог сулудог покушаја обнове Османског царства сада погоршао односе Турске са свим суседним и свим моћним земљама у регији.
Након турског напада на положаје Хезболаха, по први пут у свим годинама сиријског сукоба, вођство групе иранских саветника у Сирији издало је оштру политичку изјаву о неприхватљивости турске агресије. Египат формира морнаричке снаге у Средоземном мору због борбе против турске агресије на Либију. Медитеранске земље огорчене су незаконитим турско-либијским споразумом о морским границама.
Сврха путовања турског председника у Москву је добити од Русије оно што је изгубио у преговорима – контролу над сиријском провинцијом Идлиб. Луди султан тражиће од председника Русије повратак на спроведбу готово непотребних и застарелих споразума из Сочија, склопљених у тешком раздобљу за Сирију. Сада ни Сирији и Русији више није потребна турска контрола и турски надзор над протурским милитантима у сиријској провинцији Идлиб. Сирија уз подршку Русије може у кратком року ослободити Идлиб и успоставити функционирање државних институција у покрајини.
Сада се на разговорима у Москви турски председник мора суочити с чињеницом да за даље решење ситуације у Сирији он Русији више не треба, уз чињеницу да је Споразум из Сочија ревидиран због неиспуњења обвеза од стране Турске и максималистички захтев би био тражити повлачење свих турских трупа са сиријске територије.
Ердоган, који је своју земљу довео у политичку изолацију, нема права и нема ресурса да ишта тражи од Русије. Турска под Ердоганом постаје политичка одметничка земља, а Русија то треба максимално искористити и дипломатски изоловати Турску. Русија ништа неће изгубити ако одустане од спроведбе споразума из Сочија, Астане и не буде гарант Сирије за Споразум из Адане из 1998. који дефинише турско-сиријске кораке у сузбијању курдског сепаратизма. За Москву је од првог дана декларирани циљ био потпуна обнова сиријске државности и суверенитета, ослобађање свих окупираних сиријских територија и потпуни мир у регији. То је оно што би требало бити на дневном реду предстојећих руско-турских преговора у Москви, стоји у сажетку опширније анализе коју је објавио портал Џуз Фронт, који је отприлике „на линији“ изјаве Семјона Багдасарова.
У међувремену се у Сирији воде борбе у којима су јутрос живот изгубила још три турска војника. Сиријска војска проводи тешке артиљеријске ударе по Наирабу и Самину, западно од Саракиба, али је с доласком Хезболклаха променила тактику и сада се креће у мањим јединицама, користећи, што је више могуће, природне и вештачке заклоне и тунеле које су за собом оставиле терористичке групе. У исто време противваздушна одбрана се труди да уништи што већи број турских беспилотних летелица, што је главни услов за брже и лакше кретање на терену.
Иако Анкара објављује своје податке о скоро 3000 убијених војника и уништењу скоро пола сиријског арсенала, јутрос је заједнички оперативни центар издао саопштење према којем су од почетка турске офензиве у Идлибу погинула 183 сиријска војника, те 21 борац пакистанске проиранске бригаде. 28. фебруара су погинула 63 војника, 29. 54, 1. марта 24 и 2. марта 42. За 3. март нема података. Током поновног ослобађања Саракиба је сиријска војска остала и без теренског команданта Тигар снага или, како се сада зове, 25. дивизије специјалних снага сиријске војске.
У случају да данас буде покренут копнени напад, он неће имати само војни значај, већ и политички, због сутрашњих преговора Путина и Ердогана у Москви.
Прочитајте ОВДЕ све о новом начину ратовања у Сирији.
Извор: logicno.com
