На једрима победе у Јужној Каролини, након „супер уторка“, Џозеф Бајден вратио се у трку за председничког кандидата Демократске странке. Бајден је од четрнаест савезних држава у којима су амерички грађани имали прилике да изаберу човека који ће се 3. новембра на председничким изборима супротставити Доналду Трампу осигурао победу у осам држава - Масачусетсу, Минесоти, Арканзасу, Оклахоми, Алабами, Тенесију, Вирџинији и Северној Каролини.
Његов главни ривал Берни Сандерс тријумфовао је у четири државе – Калифорнији, која даје највећи број делегата на Националној конвенцији, као и у Вермонту, Колораду и Јути. У две државе, Тексасу и Мејну, победник се још не зна, јер су Бајден и Сандерс по добијеним гласовима исувише близу, тако да победници још нису проглашени.
„Неколико фактора допринело је оваквом резултату. Један је груписање естаблишмента око Бајдена. Ту пре свега мислим на подршку кандидата који су одустали од трке, Пита Бутиџиџа и Ејми Клобучар. Они су подржали Бајдена и очигледно је то допринело порасту његовог резултата. Такође, ту је и подршка лидера црначке заједнице, који су такође делови тог истог естаблишмента“, објашњава новинар Никола Врзић.
Он наглашава још један важан фактор – Елизабет Ворен, такође у трци за демократског председничког кандидата, припада истом, прогресивистичком крилу Демократске странке, коме припада и Сандерс. Воренова, сенаторка из државе Масачусетс, изгубила је од Бајдена управо у држави коју заступа у Сенату.
„Иако нема никакву реалну шансу да избори номинацију, она остаје у трци и тиме одузима гласове Сандерсу. Бројне су тврдње у америчкој јавности да је она још један прикривени кандидат естаблишмента чија је сврха да Сандерсу одузме што више гласова“, каже Врзић.
„Супер уторак“ показује да се понавља ситуација из 2016, када је Сандерс био главни противкандидат Хилари Клинтон. Оно што Врзић наглашава као веома важно, јесте како ће Сандерсови гласачи доживети оно што се догађа.
„Колико могу да видим, међу њима све више влада уверење да естаблишмент поново одузима победу Сандерсу, што би на изборима 3. новембра могло да доведе до тога да многи остану код куц́е. То ц́е умањити шансе било кога ко постане кандидат Демократске партије“, наглашава Врзић.
Естаблишмент Демократске странке тесно је повезан са дубоком државом. Заправо, он и чини велики део дубоке државе. Стога би се могло закључити да је Бајденов повратак на велика врата у председничку трку заправо успех, не само естаблишмента Демократске странке, већ и дубоке државе.
Дубока држава, према Врзићевим речима, свакако ради у Бајденову корист, међутим, хоће ли дубока држава успети да наметне Бајдена за председника САД питање је на које је прерано давати одговор.
„Постоји много непознатих, далеко је да сада прогнозирамо резултат избора. Мислим да, како сада ствари стоје, са оваквим стањем америчке економије, мислим да ко год да буде кандидат Демократа, а поготово ако то буде Бајден, све иде Трампу на руку“, сматра саговорник.
Бајденов резултат током „супер уторка“ пре је резултат синхронизованог повлачења других естаблишментских кандидата и осталих већ споменутих фактора, него што је резултат саме Бајденове кампање, додаје он. Врзић цитира речи Обрада Кесића, политичког аналитичара који живи у Вашингтону да, са сваким новим појављивањем у јавности, Бајден губи подршку, уместо да је задобија.
„Подаци да је Бајден остварио добар резултат у државама у којима практично није ни започео кампању говори нам да они нису производ саме Бајденове харизме, која и не постоји, већ резултат свих ових других фактора који су сада добили на значају, али питање је како ће то надаље изгледати", каже Врзић.
Без харизме, неинспиративан, без нове енергије, Бајден се ни по чему не разликује од Хилари Клинтон. Осим ако се нешто значајно не промени, Врзић, како каже, не види могућност да дубока држава кроз Бајдена победи Трампа.
Прочитајте ОВДЕ какав је то стравичан ударац задала Америка и коме.
Извор: rs. sputniknews.com
