Вођа групе био је Игор Ђатлов, а с њим су ишли и Јуриј Дорошенко, Људмила Дубињина, Јуриј Кривонишченко, Александар Колевлатов, Зинаида Колмогорова, Рустем Слободин, Николај Тибо-Бринол, Семјон Золотарјев и Јуриј Јудин. Јудин је једини преживео хорор и то зашто што се разболео на почетку експедиције, па је морао да се врати кући.
Више од 60 година, овај случај је права мистерија.
Последњег дана јануара почели су успон, а првог дана фебруара дошли су на прелаз који се данас зове Дјатловљев. У дневницима који су остали иза њих пише да су изгубили правац због невремена и да су отишли западно, према врху планине Холатчахљ. Схватили су грешку и поставили камп да сачекају боље време, али то нису дочекали.
Јудин је оцекивао телеграм од другара најкасније до 12. фебруара, али он није стизао. Породице студената сачекале су још осам дана, а онда су алармирале полицију. Спасилачка група пронашла је њихов логор 26. фебруара, а оно што су затекли ужаснуло их је.
Њихов шатор је био искидан (и то изнутра, како је касније установљено), прекривен снегом, а све њихове ствари биле су нетакнуте, са све ципелама, што је веома необично јер се ради о Русији, Уралу и - јануару.
Спасиоци су пратили трагове осам људи од логора само 500 метра, даље их је замео снег. Али на ивици шуме пронашли су угарке из ватре и из њих прва два тела, Кривонишченка и Дорошенка. Гране на дрвету испод ког су седели биле су поломљене, као да су се пели горе.
У близини су пронадена тела Дјатлова, Колмогорове и Слободина. Преостало четворо нађено је тек у мају те године и резултати њихове аутопсије бацили су вео тајне на узрок смрти ових студената.
На првих пет нађених тела није било повреда. Једино је Слободин имао малу фрактуру лобање, али она није била опасна по живот. Медутим, Тибо-Бринолева глава била је тешко повређена, а Дубињин и Золотарјев имали су тешке повреде грудног коша. Дубињину су недостајали језик, очи, део усана, ткиво на лицу и делови лобање.
Патолог који је радио обдукцију каже да је такве повреде могла да нанесе само страшна сила јача од човека и да је такве трауме досад виђао само у стравичним саобраћајним несрећама. Посебно је чудно да је искидано ткиво откривено тек кад су тела расечена на обдукцији - на кожи није било баш никаквих трагова повреде.
Испрва се мислило да су их убили Мансији, староседеоци тог подручја. Међутим, на месту злочина били су само трагови чланова туристичке експедиције. Спасиоце је збунило и то што већина студената није била обучена, а температуре у том периоду спуштају се до невероватних -30.
До данас није откривено шта је убило ове студенте. На месту злочина нису примећени трагови лавине. Чуле су се разне теорије, између осталог, да су их напали ванземаљци и да су забасали у подручје где је војска испробавала тајно оружје. А пошто се на једној од фотографија које су остале у апарату једног од страдалих у даљини види језива тамна креатура, чуле су се и теорије о јетију.
Међутим, рационалног одговора још нема и чини се да ће тајна Ђатловљевог прелаза заувек остати страшна мистерија.
2019. године руска полиција је поново отварила случај како би се коначно разрешиле све теорије о мистериозној смрти девет планинара.
Чак и Руси признају да само међу њима постоји 75 теорија које говоре о том кобном догађају из 1959. године.
Тужилаштво Русије тада је рекло да ће се држати три теорије. Одустало се од било каквог кривичног објашњења с обзиром на то да не постоји ниједан доказ за такву верзију приче. Из Тужилаштва су уверени како је планинаре убила лавина, снежна плоча или ураган.
Прочитајте ОВДЕ како је Нострадамус предвидео удар коронавируса у Италији.
Извор: Курир/Your Tango
