Пише: Срђан Ного, народни посланик (текст преузет сa његовог Фејсбук профила)
Друга редовна појава у Србији су спискови неподобних. Свака власт је имала такве спискове, на којима се налазе они који су својим деловањем ометали и угрожавали послове и позиције власти. Такви спискови и политичка хапшења посебно место заузимају у ситуацијама када је на снази ванредно стање. Тако и сада, актуелна владајућа екипа окупљена око Александра Вучића, има списак од 1000 неподобних грађана. У врху тог списка налазе се новинари Милован Бркић, главни и одговорни уредник магазина „Таблоид“ и Предраг Поповић, његов заменик, као и пола редакције „Таблоида“. Занимљиво је рећи да су спискови сваке власти, мање више, подударни. Бркић се и у време бивше власти налазио на таквим списковима, а незаконито је притваран у време претходног ванредног стања 2003. године у акцији Сабља. Недавно је режимски Информер објавио како и Драган Ђилас прави спискове неподобних. То је тачно, а оно што је занимљиво, на том списку није уредник Информера Драган Ј. Вучићевић, али јесте Милован Бркић. Спискови Вучића и Ђиласа су готово подударни.
Зашто толико смета Милован Бркић? Магазин Таблоид, и он лично сметају овоме систему, јер огољују политичко – мафијашки систем у Србији, и ствари грађанима приказују онаквим какве јесу, зато што су једини слободан писани медији, и само ту можете реално нешто прочитати и добити информације, видети доказе за огроман криминал и право лице система који влада Србијом, и међусобне повезаности власти и опозиције. Отворено говоре о пословима, везама и договорима Вучића и Ђиласа, а то је најопаснија ствар за систем. За све припаднике номенклатуре система од животног значаја само једна ствар – да се овакав систем у Србији никад не промени, и да на власт не дођу другачији и неупрљани људи. Све већи утицај, читаност текстова из Таблоида, као и праћење гостовања чланова редакције овог часописа на разним Ју тјуб каналима, довело је до тога да Таблоид постане највећа медијска претња криминалном политичком систему у Србији. Уосталом, и Таблоид у наставку свога имена има управо додатак који га најбоље дефинише – лист против мафије.
Баш због тога је ових дана, уредник „Таблоида“ Милован Бркић, изложен медијском линчу од стране појединих центара моћи, а са циљем да се искористи ванредно стање и он лиши слободе, а можда и живота, јер је епидемија корона вируса идеална за такве ствари. Напад су покренули ТВ Пинк и Информер. Овом приликом их упозоравам да им то случајно не пада на памет.
Повод за напад био је интервју Милована Бркића под називом „Грађани имају природно право да ликвидирају диктатора“ каналу Славија инфо, објављен 1. априла, у коме је Бркић поновио ставове о руци правде која мора стићи српске политичаре за криминал и злочине учињене свом народу, што иначе Бркић годинама заступа. Шта је толико испровоцирало Жељка Митровића и Драгана Ј. Вучичевића дасада нападну Милована Бркића? Бркић је проблем и мета, јер и у нападаном интервјуу каже да пре Вучића треба да одговара Ђилас, и да у пакету морају да буду уклоњени из политике и приведени правди. То је за цео систем опасност.
И Митровић и Вучићевић су права слика система. Успешно су служили свакој власти, а заузврат су могли да се богате и буду изузети од примене закона. И једном и другом, као и осталим припадницима тог система, без обзира да ли долазе из света политике, криминала, медија, привреде, полиције,... стало је да се систем очува, а најбољи начин за то је контролисани трансфер власти са Вучића и СНС на Ђиласа и СЗС, као што се десило 2012. године. Само тако они ће и даље бити заштићени одговорности, и криминални послови ће наставити да се одвијају несмањеним обимом, само ће се промеити онај коме иде коверта.
Због тога се вештачки прави лажна поларизација, лажан избор политичке сцене, тобожњи избор између СНС и СЗС, између Вучића и Ђиласа, а они су у ставри део исте екипе и имају исту политику. Е, зато је опасан Милован Бркић, зато напади на њега и зато желе да га уклоне. Зато што Таблоид и он лично, пишу и говоре само истину, не желе да буду део намештене представе и оних који уништавају народ и државу. Милован Бркић је проблем не зато што говори о криминалу Вучића и његовог картела, и залаже се за њихову одговорност, већ зато што говори и о Драгану Ђиласу, и потреби да Ђилас заједно са Вучићем, или чак и пре њега одговара.
Таблоид пише и о политичкој, пословној и криминалној повезаности Вучића и Ђиласа. И све више људи чита Таблоид, и све више људи прати гостовања по Јутјубу господина Бркића и новинара Таблоида, и на тај начин они истином руше превару која нам се подмеће. Због тога су на њега кренули Митровић и Вучићевић. Јер једини начин да њих двојица не заврше у затвору и остану без незаконито стечене имовине је да на власт дође Драган Ђилас.
Драган Вучићевић је пре него што је постао сарадник Александра Вучића био сарадник Драгана Ђиласа, заменик главног уредника у дневном листу Прес, чији је Ђилас био сувласник.Својевремено је Борис Тадић оптуживао Вучићевића да је Ђиласов плаћеник, и да га је блатио по његовом налогу.
Вучићевић је био и сувласник у више фирми са људима Драгана Ђиласа, Ђорђем Стефановићем и Срђаном Ковачевићем. Ђорђе Стефановић је бивши директор Преса, а Срђан Ковачевић је адвокат из Новог Сада, један од главних адвоката у време власти ДС у Србији.Адвокат је и Драгану Ђиласу, Ненаду Ковачу – Неши Ромингу. Када је недавно ухапшена новинарка портала Нова С, Ана Лалић, хапшење је оправдавао Драган Ј. Вучичевић. Адвокат Ане Лалић је Срђан Ковачевић. Слична договорена шема, један намешта хапшење, други вади из затвора, примењена је са хапшењем студената везано за протест испред РТС и Председништва, пре годину дана. Вучић хапси, Митровић и Вучићевић воде хајку, а адвокати Гајић и Пејић заступају притворене, који бивају опет ослобођени одлуком Вучића.
И Жељко Митровић је заштићен од закона и одговорности само у опцији у којој Ђилас и бивши режим се враћају на власт. И он је био пословни парнер Драгана Ђиласа, који је био сувласник Пинка. Митровић је и сувласник фирме Глобалтел у којој му је партнер Сава Терзић, заступник и сувласник Бус плуса. Адвокат фирме Глобалтел је, већ помињани Горан Пејић, један од главних адвоката Савеза за Србију. Пејић је и адвокат Бус плуса, као и поменутог Саве Терзића.
Пословни партнер Саве Терзића је Ненад Ковач звани Неша Роминг. Њих двојица су били сувласници фирме Ланус, која је била носилац конзорцијума за Бус плус. Бус плус је 2010. увео тадашњи градоначелник Београда Драган Ђилас, у тендеру који је намештен управо за фирму Ланус. Од Бус плуса град Београд и ГСП су претпели штету, али су Ђилас, Ковач и Терзић за себе прибавили велику противправну економску корист. Када је кренуо у нападе на Ђиласа, Митровић је прозивао Ђиласа и да је Телеком дао преко 20 милиона евра за рекламирање Бус плуса. Те податке му је дао управо Сава Терзић, и служили су као притисак да Ђилас изађе из посла и препусти свој део колача, што се и десило. После 2014. године у тај посао уместо Ђиласа улазе Андреј Вучић, Никола Петровић и Синиша Мали, баш као што новим тендером свој удео треба да преузму Ана Брнабић и Горан Весић.
Сава Терзић и Ненад Ковач су претходно отели фирму и патент за електронско плаћање од Дејана Драгојловића, власника фирме Цертус, и пребацили пословање са Цертуса на Ланус. Драгојловићу су кроз монтирани кривични поступак, у режији Првог основног јавног тужилаштва којим руководи Ковачев кум Љубивоје Ђорђевић, на предлог адвоката Пејића, наместили притвор за дело које није кривично дело, чиме је нарушено основно начело кривичног права о прописаности дела у закону. Решење о притвору изгурао је Вучићев судија Горан Рамић. Адвокат Саве Терзића у овом поступку био је и Владимир Гајић, главни адвокат у Савезу за Србију. Баш на овом случају види се заједнички интерес и власти и опозиције. И једни и други су заједнички умешани у пљачку, прогон, незаконито притварање и покушај убиства Драгојловића. Управо овај случај је био и инспирација и повод за пресуду Народног суда правде, којом је осуђено 12 судија на казне затвора и трајно удаљавање из правосуђа, због кривичног дела кршење закона од стране судије. Ова пресуда је управо модел како ће се очистити правосуђе у року од годину дана, када ја постанем ускоро министар правде.
Сувласнички удео у Ланусу има и Александар Ђорђевић, власник фирме Пинолес, иначе рођак Млађана Ђорђевића, кума Драгана Ђиласа. Сувласник у фирми Пинолес је Драшко Петровић, који је са Владом Лучићем, сивом еминенцијом и главним човеком у Телекому за криминал, учествовао у отимању патента од Драгојловића. Влада Лучић је руководио акцијом куповине Коперникуса од стране Телекома, који је дебело преплаћен. Као модел за ту куповину искоришћена је ранија куповина ТВ Арена спорт од стране Телекома. И том куповином руководио је Лучић, а ТВ Арена спорт је такође дебело преплаћена Драгану Ђиласу. Кривичну пријаву Дејана Драгојловића за отимање патента, три и по године држао је у фиоци, и потом одбацио, гле чуда, тужилац Љубивоје Ђорђевић. Исти тај Љубивоје Ђорђевић је одбацио и пријаву за насиље у породици против
Драгана Ђиласа, када је истукао своју бившу жену и таста, сматрајући да се отвореном шаком не може нанети тешка телесна повреда која се гони по службеној дужности.
Сава Терзић и Ненад Ковач су били укључени у прање новца нарко клана Дарка Шарића. Њихов партнер и сарадник био је Зоран Ћопић Ћопа, главни перач пара, правноснажно осуђен у Србији и Босни и Херцеговини. Иако су надлежне службе Србије и Босне и Херцеговине, у акцијама Балкански ратник и Машина, прибавиле доказе о њиховој умешаности у кривична дела, захваљујући заштити у врху режима Бориса Тадића, ти докази су уклоњени из судских списа, а они су избегли кривичну одговорност. Против Саве Терзића, Неше Роминга и Николе Петровића сам поднео кривичну пријаву за давање лажног исказа.
Пословни партнер Ненада Ковача је Никола Петровић, сувласник неколико заједничких фирми из области енергетике, и главни су за изградњу мини хидроелектрана. Ненад Ковач је заслужан и за именовање Ане Брнабић у Владу Србије, најпре на место министра, а потом и на место председника Владе. Преко своје фирме Енетел, укључен је у бројне лукративне послове дигитализације које спроводи Влада. Од стране америчких сенатора у писму потпредседнику САД Мајку Пенсу означен је као један од 5 најмоћнијих људи у Србији, који имају монопол на инфраструктурне пројекте у Србији.
Ненад Ковач је недавно купио фирму Win Win од Славише Кокезе и Андреја Вучића за 130.000.000 евра, и сада као власник Техноманије и Win Win– а има монопол у трговини електронских производа. Такве ствари можете прочитати само у магазину Таблоид. То је једини медиј у Србији, све остало су пропагандна средства за обмањивање грађана и саучесници у криминалу и пљачци. Зато је Бркић на списку, зато су га напали Вучићевић и Мировић, зато Златибор Лончар подноси кривичну пријаву преко Марија Спасића, раније запосленог у Министарству здравља, против Бркића. Јер су сви умрежени заједнички у криминалу и уносним финансијским интересима, и не смеју да дозволе да изгубе власт. Бркић пише о заједничким пословним интересима и испреплетаности власти и „опозиције“, квари договоре и комбинације и отвара очи народу. Зато желе да га ућуткају. Зато пружам подршку Миловану Бркићу, као и стотине хиљада грађана ове државе. Милован Бркић није сам. Свако ко мисли да ће се доласком СЗС уместо СНС ишта променити, са њим нешто није у реду, и њему нема помоћи. Сви они морају једном за свагда да одговарају, да им се имовина одузме, а они да заврше на доживотним робијама као пример свима онима који би се поново дрзнули или само помислили да учине злочин своме народу и држави као поменути политичари.
Васкрс без литургије никада и ни по коју цену! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
