Пише: Ведрана Рудан
"Тридесет година живим у Хрватској. Тридесет година је Хрватска земља јадних грађана, болесно богатих криминалаца, корумпираних политичара и судија, разуларених “драговољаца” који нису ратишта видели, свештеника децој*****а који живе у раскошним дворцима. Тридесет година Хрватска је земља у којој је све у распаду јер нашом земљом владају злочинци.
И онда је и к нама ушетала корона. Коси и носи све пред собом. Свет је на коленима, умиру и млади и стари и лекари и медицинске сестре. Милиони широм света губе посао, остали закључани у кућерке, бараке, виле и дворце чекају расплет или смак света.
До јуче ми се чинило да је Хрватска светла тачка на Кугли. Постоје неки поштени, часни људи који брину о нама и чине чудо. Наши штабови, наши јунаци, укинули су нам право на слободу, али ми им верујемо, и ја сам им веровала, јер су рекли да нас само затвор може спасити од смрти. Многи су наши суседи и пријатељи изгубили посао, деца “уче” преко телевизије. Држите социјалну дистанцу, понавља нам Штаб већ недељама. И држимо је. Недељама не пуштам унуку да ми се приближи и трудим се да не заплачем. Знам да немамо избора. Можемо бити и гладни и несрећни, али све док држимо дистанцу постоји велика шанса да останемо живи. Ово кроз што пролазимо није за*ебанција, то је борба за живот!
Научили смо лекцију, веровали Штабу, некоме мораш веровати кад ти је нож под грлом. У невољи ти треба пријатељ, треба ти нада, треба ти неко за кога знаш да зна о чему говори. Штаб има знање, ми имамо моћ да га без поговора слушамо. Држите социјалну дистанцу! Држите социјалну дистанцу!
Да, колико нам је пута објашњавано да држање социјалне дистанце није једино у чему је спас. Има и оно друго, једнако звучно, останите кући! И остајемо. И остајемо. И остајемо кући и ми који бисмо имали куда поћи и они, има их све више, који немају куда јер су добили отказ.
И онда нам се у свом овом јаду и чемеру догоди некаква процесија на Хвару. Не, не, нисам могла веровати. Не, нисам могла веровати. Нисам могла веровати! Папа већ данима говори људима које не види, а наш јеб*** кризни штаб, већи папа од Папе, поручује да је “За крстом” “традиционални догађај који је битан за град Хвар и становнике острва Хвара.”
Јеб***, јеб*** и пре***ени лицемери. Обраћање Папе свету није “традиционални догађај”, а ношење крста на Хвару толико јесте да би се могло догодити да више Хрвата и Хрватица умре од стреса јер се није ишло “за крстом” него од короне.
Одвратно лицемерје Хрватске католичке цркве која за ја** држи Пленковића и министра здравства Бероша је гадљива до ригања. Додуше, не смемо баш све пребацити на Цркву кад знамо да је чак и Папа одустао од традиције да би био ближе људима који широм света пате.
Не, није у овој причи битна црква у Хрвата. Пленковић и Берош су са Хвара. Примитивни двојац који не може побећи од себе ни онда кад се ради о животу и смрти.
Јадна моја Хрватска. Корона ће нестати, ови остају."
Прочитајте ОВДЕ ко то прогони Србе у време короне.
Извор: rudan. info
