Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Ово значи да се овај празник прославља у зависности од тога када је Ускрс јер се празнује недељу дана раније. Установљен је у Јерусалиму крајем IV века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.
Ујутру је потребно пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.
У неким крајевима се убрано цвеће не уноси у кућу већ се оставља у посудама са водом у дворишту да преноћи. По градовима међутим, где људи махом живе у становима, развио се обичај да се букети ипак доносе у собе, потапају у воду са златним и сребрним прстењем и да се том водом деца умивају. Народ каже, ваља се!
У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци би правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење из кога би оне могле да разазнају удварачева осећања. Цвети су дан за радост, окупљање и дружење са ближњима. Зато, поклоните данас некој драгој особи цвеће.
И цар Душан и Ђурађ Бранковић су били у карантину, више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
